Bog se služi životnim nevoljama da bi uklonio nečistotu i grubost iz našeg karaktera. Rezanje, oblikovanje, klesanje, glačanje i doterivanje bolni su postupci koje nevolje obavljaju. Nije lako biti pritisnut uz točak brusilice, ali tako se kamen priprema za mesto koje treba da zauzme u nebeskom hramu. Učitelj ne troši vreme ni trud na neku bezvrednu građu. On glača samo svoje dragoceno kamenje da bi postalo vredno palate.
I mi treba da naučimo da su nevolje blagoslov, da ne preziremo Gospodnje ukore niti da klonemo kad nas On opominje.
„Da, blago čoveku koga Bog ukorava… On ranjava, ali i ranu zavija, udara, i svojom zaceljuje rukom. Iz šest će nevolja tebe izbaviti, ni u sedmoj zlo te neće dotaknuti.” (Jov 5,17-19) Hristos prilazi svakoj ranjenoj duši da je isceli. Život pun bolnih gubitaka, žalosti i patnje može se razvedriti dragocenim otkrivenjem Njegove prisutnosti.
