U Bibliji se hrišćanski karakter upoređuje sa svadbenom haljinom načinjenom od čiste, bele svile. U Otkrivenju 19,8. čitamo o čistom, neokaljanom karaktaru koji treba da imaju Hristovi sledbenici: “I dano joj bi da se obuče u svilu čistu i belu: jer je svila pravda svetih.”
Ova čista svila nazvana “pravda svetih” predstavlja pravednost dobijenu od Hrista, njegov neokaljan, čist i besprekoran karakter. Takav karakter je u stvari Božji dar koji se pripisuje svima koji prime Hrista za svog Vođu i Spasitelja. Svakog svog sledbenika i celu Crkvu Hristos želi da vidi bez “mane ni mrštine, ili takoga čega, nego da bude sveta i bez mane”. Efescima 5,27.
U Hristovoj priči o svadbi carevog sina, ženidba je slika saradnje ljudskog sa božanskim u građenju hrišćanskog karaktera. Isus je u ovoj priči uporedio karakter sa haljinom koju moraju imati svi pozvani na svadbu. Ta haljina je bila poklon od cara, domaćina svadbe. Sve što je svako od zvanica trebalo da učini bilo je da primi svadbenu haljinu. Time je Isus u ovom poređenju naglasio da su svi koji su pozvani dužni da se pripreme za svadbu na odgovarajući način. Onaj koji nije došao na svadbu u odgovarajućem odelu ili karakteru, morao je da napusti svečanost. To je Isus ispričao sledećim rečima: “Izišavši pak car da vidi goste ugleda onde čoveka neobučena u svadbeno ruho. I reče mu: Prijatelju! kako si došao amo bez svadbenoga ruha? A on oćute. Tada car reče slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.” Matej 22,11-13.
Po običaju, car je došao među zvanice da vidi goste. Jasno je da to nije bilo obično upoznavanje s gostima, nego trenutak otkrivanja pravog karaktera svakog gosta. Oblačenjem svadbene haljine gost je trebalo da pokaže svoje poštovanje prema domaćinu. Radnja u Hristovoj priči iznenada je poprimila dramatičan tok, ali ne carevom krivicom. Car je pripremio dovoljno svadbenih haljina, ali među prisutnima se našao gost koji je bio obučen u sopstveno građansko odelo. On je očigledno odbio da obuče haljinu koju je car pripremio i za njega. Razloga za odbijanje nije bilo: svadbena haljina je bila veoma skupocena. Odbijanjem da je prihvati, gost je naneo otvorenu uvredu caru kao domaćinu gozbe. Car je upitao neobičnog gosta: “Kako si došao na svadbu bez svadbenog ruha?”, ali odgovor nije dobio. Čovek je svojim ćutanjem osudio samoga sebe. Bilo je to dovoljno da car izrekne oštru presudu: “Vežite mu i noge i ruke i bacite ga u tamu najcrnju”
Carevo razgledanje gostiju u ovoj priči predstavlja dan suda. Karakter svakog gosta ili hrišćanina mora biti pregledan i ispitan. Svakom Hristovom sledbeniku mora se izreći presuda po njegovim delima. Pred licem nebeskog Suda i pred Očevim prestolom niko se ne može pojaviti bez haljine Hristove pravde, koja predstavlja karakter sličan njegovom karakteru. Takav karakter je neophodan. Upravo iz tog razloga Hristos je rekao u Otkrivenju 3,18: “Savetujem te da kupiš u mene … bele haljine, da se obučeš, da se ne pokaže sramota golotinje tvoje.”
Šta znači obući se u haljinu Hristovog karaktera? Obući se u svadbenu haljinu Hristovog karaktera znači svoje srce sjediniti s njegovim, svoju volju utopiti u njegovu. To takođe znači svoj um zameniti Hristovim umom i svoje misli poistovetiti s njegovim mislima.
U poređenju s Hristovim karakterom ili pravdom ljudski karakter je, prema proroku Isaiji, “kao nečista haljina” (Isaija 64,6). Sve što smo mi izatkali uprljano je grehom. Hristova haljina karaktera, međutim, tkana je na nebeskom razboju i ne sadrži nijednu žicu ljudske prirode, nijednu nit greha. To je haljina u kojoj je Hristos hodao Zemljom obučen kao čovek, haljina njegovog savršenog karaktera. On je bio poslušan svim odredbama Božjeg Zakona. Svojom savršenom poslušnošću Isus je omogućio svakom ljudskom biću da izvršava Božji Zakon.
Nema nikoga ko je pozvan na svadbu carevog sina, a da ga sam Bog neće pregledati. Svi moraju izdržati pogled velikog Cara. Jedino oni koji su bili voljni da slušaju njegovu volju, naći će se obučeni u svadbenu haljinu. Jedino će oni biti primljeni za sto veličanstvene večere u Božjem carstvu. Sve zavisi od toga da li će se naći obučeni u haljinu Hristovog karaktera.
Na ovom božanskom ispitu ili sudu ispitivaće se ponašanje, reči i dela svakog pojedinog gosta. Naši karakteri će u stvari pokazati šta je ko od nas radio, kako je živeo, mislio i govorio. Dela su odraz karaktera svakog pojedinca, i upravo dela pokazuju da li je vera bila prava ili lažna. To pre svega znači da nije dovoljno da samo verujemo da Hristos nije varalica i da Biblija nije knjiga legendi ili priča iz starine. Nije dovoljno da se izdajemo za hrišćane, pa čak nije dovoljno da verujemo da je Hristos naš lični Spasitelj. Naš karakter mora biti izmenjen: neposlušnost zamenjena poslušnošću, stara priroda novom koja predstavlja jedinstvo božansko-ljudske prirode. Bilo kakvo da je naše ispovedanje vere, ali ako ne držimo Božje zapovesti i ne otkrivamo Hristove osobine u svom ponašanju, mi u stvari odbijamo da obučemo ponuđenu svadbenu haljinu. Istina Božje Reči mora da upravlja našim mislima i osećanjima, i da reguliše sva naša kretanja. I najmanje slovo Božje Reči mora da se ogleda u našem svakodnevnom životu, teoriji i praksi. Načela Božjeg svetog Zakona biće jedino merilo, kojim će Bog odmeravati karakter svojih zvanica. Za trpezom evanđelja biće okušan karakter svakog pojedinog gosta.
Razume se da nijedan čovek ne može da ispuni zahteve Božjeg Zakona svojom snagom, mudrošću ili sposobnostima. Ali, da li to znači da je zato oslobođen od poslušnosti Božjem Zakonu? Daleko od toga! Iako neki hrišćanski krugovi misle da je Hristos svojom smrću ukinuo Božji Zakon, Hristova savršena poslušnost tom istom Zakonu govori suprotno. Štaviše, sam Hristos je rekao: “Ne mislite da sam ja došao da pokvarim Zakon ili Proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim.” Matej 5,17.
Hristova poslušnost Božjem Zakonu bila je plod tajanstvenog slaganja ljudske prirode sa božanskom. Na isti način svako ljudsko biće: svako dete, svaki mladić i devojka i odrastao čovek i žena može da se obuče u haljinu Hristovog karaktera, savršenu poslušnost: “A koji ga primiše DADE IM VLAST da budu sinovi Božji, koji veruju u ime njegovo.” Jovan 1,12.
Ova vlast ili sila nije ljudskog porekla! To je sila Svetog Duha. Pristajanjem da primimo haljinu Hristovog karaktera srce prima i silu života da živi Hristovim životom. Jedino obučeni u Hristovu poslušnost, obučeni u ruho njegovog čistog, svetog karaktera, možemo se pojaviti i opstati na svadbi carevog sina, na Božjem ispitu. Sve zavisi od naše volje! Karakter formiran po božanskom uzoru je jedino što ćemo s ovog sveta poneti na drugi.
