Ko je onda stvorio sav ovaj svet? Ko ga je stvorio u početku? Ko ga je oživeo? Postoji samo jedan odgovor: Bog. Stvorenja oko nas govore da ih je Bog oblikovao, stvorio i da ih Bog održava. Samo život, ili njegov prvi izvor, stvara novi život. Delovanje Boga je jedini razuman odgovor na pitanje o poreklu našeg svemira, naše planete i ljudskih bića.
BOŽJI LIČNI ODNOS PREMA LJUDIMA
Bog, koji je načinio zvezdano nebo i stvorio svemir, ima lični odnos prema ljudima. Bog je duboko u um i srce svakog pojedinca usadio svest o svom postojanju. On je “videlo istinito koje obasjava svakog čoveka”. (Jovan 1,9) Biblija tvrdi da naš Stvoritelj želi da uspostavi lični odnos s nama. Avram je postao “prijatelj Božji”. (Jakov 2,23) “Gospod govoraše s Mojsijem… kao što čovek govori s prijateljem svojim.” (2. Mojsijeva 33,11) Bog želi da uspostavi odnos sa svim ljudima i postane prijatelj svakome. Isus je rekao onima koji Ga slede: “Vi ste prijatelji moji…” (Jovan 15,14)
Ljudsko postojanje potvrđuje zamisao o Bogu kao ličnosti. Činjenica je da na ovoj Zemlji postoje ličnosti. Mi smo ličnosti, naši prijatelji su ličnosti. Ako postoje ličnosti, mora da postoji i Ličnost koja ih je stvorila.
Nemoguće je da ljudska bića, ličnosti, postoje bez svoga Stvoritelja, takođe ličnosti. Pošto postoji pojedinac, ličnost, logično je zaključiti da je Bog ličnost, odgovorna za svoje stvaranje.
Pre oko 2500 godina grupa grčkih filozofa pokušala je da definiše pojam čoveka. Platon je predložio definiciju: “Čovek je dvonožna životinja.” Međutim, drugi filozof uhvatio je petla i razotkrio nedostatak ove definicije. Podigao ga je i rekao: “Evo Platonovog čoveka!” Nekoliko trenutaka razmišljali su u tišini, dok jedan od mislilaca nije uzviknuo: “Smislio sam! Čovek je religiozna životinja.” Sve ovo je samo sažeti opis. Ljudi su neizlečivo religiozni. Mi osećamo potrebu za višom silom.
Svi mi, bili ateisti ili vernici, nastojimo da shvatimo Božje postojanje. Sposobnost razmišljanja i stvaranja živih slika razlikuje nas od životinja, kao i svest o slobodnom izboru između dobra i zla. Nijedna životinja još nije sagradila žrtvenik i održala Bogosluženje. Pa ipak, svuda nalazimo ljude koji nekoga ili nešto poštuju. Duboko u ljudskom srcu usađena je potreba za obožavanjem, “svest o Bogu”. Bog je u sve nas usadio želju da postanemo Njegovi prijatelji. Kad odgovorimo na svoju čežnju i konačno pronađemo Boga, više ne sumnjamo u Njegovo postojanje. Tokom poslednjih godina milioni ateista u bivšem Sovjetskom Savezu odrekli su se ateizma i okrenuli Bogu. Univerzitetski profesor iz Sankt Petersburga, astronom, ovako je sažeo izjave mnogih svojih sunarodnika:“Tražio sam smisao života, ali nisam našao ništa u šta bih mogao da imam poverenja. Naučnici oko mene osećaju istu prazninu. Dok sam za vreme astronomskih istraživanja posmatrao beskrajno prostranstvo svemira, i osećao ispraznost svoje duše, shvatio sam da mora da postoji smisao života. Kad sam počeo da čitam Bibliju koju ste mi dali, praznina moje duše bila je ispunjena. Otkrio sam da je Biblija jedini izvor poverenja, prihvatio sam Isusa za svoga Spasitelja i našao istinski mir, utehu i zadovoljstvo u životu.”
Hrišćanin veruje u Boga, jer Ga lično susreće i otkriva da On zadovoljava najdublje potrebe njegovog srca. Bog, čije postojanje hrišćanin s radošću otkriva, daje mu novi pogled na svet, novi smisao, nove motive, nove ciljeve i radosti. Bog ne obećava život bez teškoća i sukoba, ali uverava nas da će nas voditi i brinuti se za nas, ako uspostavimo lični odnos s Njim. Milioni hrišćana mogu posvedočiti da bi radije ostavili sve samo da se ne vrate životu bez Boga. To jeste najveće čudo: Svemogući Bog, koji je stvorio sva bića, koji je stvorio i održava galaksije, želi lični odnos sa svakim čovekom i ženom, sa svakim dečakom i devojčicom. David se upravo ovome divio dok je pisao:“Kad pogledam nebesa Tvoja, delo prsta Tvojih, Mesec i zvezde, koje si Ti postavio, šta je čovek te ga se opominješ…” (Psalam 8,3.4) Naš Stvoritelj “opominje” se svih nas. On se lično zanima za vas, kao da ste jedino biće koje je stvorio. Evo zašto možemo verovati u Boga:
1. Zbog zadivljujućeg ustrojstva svega što je stvorio oko nas.
2. Zbog usađene čežnje za Bogom, koja sve nas uznemirava dok ne nađemo mir u Njemu.
3. Kad Ga tražimo i kad Ga nađemo, Bog potpuno zadovoljava svaku našu potrebu.
Bog želi da se lično otkrije svojim stvorenjima, kao što otac želi da ga njegova deca dobro poznaju. Bog nam se otkriva u Bibliji. (Lekcija 2. pokazaće da je Biblija pouzdana Knjiga koju nam je dao Bog, naš Stvoritelj.)
KAKAV JE BOG ?
Biblija nam otkriva ko je Bog i kakav je On, i čime se rukovodio prilikom stvaranja čoveka:“I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju Božjemu stvori ga; muško i žensko stvori ih.” (1. Mojsijeva 1,27)
Prema Bibliji mi smo stvoreni po Božjem obličju. Zato i možemo uspostaviti lični odnos s Bogom. Naša sposobnost razmišljanja i osećanja, pamćenja i nadanja, analiziranja i povezivanja – sve potiče od Njega. Iako je Bog duh, On je takođe stvarno biće (2. Mojsijeva 31,18 i 33,11). Pošto je Bog ličnost, koje je glavno obeležje Njegove ličnosti? “Jer je Bog ljubav.” (1. Jovanova 4,8) Božji odnos prema čoveku zasniva se na ljubavi koja proizilazi iz Njegovog srca. On ne čini ništa niti će išta činiti što nije motivisano nesebičnom, požrtvovanom i večnom ljubavlju.
KAKO ISUS OTKRIVA BOGA?
Ko najbolje pokazuje kakav je Bog? “Nije li nam svima jedan Otac? Nije li nas jedan Bog stvorio?” (Malahija 2,10) Bog u Bibliji često govori o sebi kao o Ocu. Neki savremeni očevi nisu nimalo odgovarajući uzori. To su nemarni, grubi, surovi očevi. Bog nije takav. On je brižan, osećajan Otac. On je Otac koji teži da se ugradi u život svoga sina ili kćeri, Otac koji osvaja svoju decu svojom neuporedivom brigom za njih. Bog, naš ljubljeni Otac, nije želeo da se otkrije samo u Bibliji. On zna da su nam osobe s kojima živimo stvarnije od nekoga o kome samo slušamo ili čitamo. Zato je odlučio da na naš svet dođe kao stvarna osoba. Bog se spustio do naše visine i postao sličan nama da bi nas poučio kako da živimo i budemo srećni, i da uistinu vidimo kakav je Bog. Kako se Bog, kao osoba, pojavio na ovome svetu?
“Koji je obličje Boga što se ne Vidi.” (Kološanima 1,15) Bog je došao k nama u ličnosti Isusa Hrista. Mali dečak i njegov stariji brat stajali su pred velikim portretom svoga oca koji je umro kad je mlađi dečak bio veoma mali. “Kaži mi”, pitao je mlađi brat, “kakav je bio tata?” Stariji brat je pokušao da mu priča o njihovom ocu. Opisivao je njegovu snagu. Rekao je da je bio dobar čovek, ljubazan i lepog izgleda. Želeći da ga još bolje opiše, rekao je da je bio prijateljski raspoložen i ljudi su voleli da se druže s njim. Uvek je bio ljubazan prema mami i uvek je ljude činio srećnima. Uprkos svemu što mu je stariji brat ispričao, mlađi dečak još nije stekao jasnu sliku o svome ocu, iako je toliko želeo da zna kakav je bio njegov otac. Na kraju je prekinuo svoga brata pitanjem: “Reci mi, Pavle, da li je otac bio malo sličan tebi?” Stariji dečak za trenutak je oklevao, a onda rekao:“Dobro, naši prijatelji koji su poznavali oca, kažu da sam ja isti otac. Tako kaže i mama.” Dečak se uzbuđeno okrenuo i rekao: “Sada tačno znam kakav je bio moj tata. Bio je isti kao moj brat Pavle.”
Isus je došao na naš svet u ljudskom telu. Isus je“Sin Božji” (Marko 15,39), vidljivi Bog. Sam Isus je rekao: “Koji vide mene, vide Oca.” (Jovan 14,9) Kad vidim Isusa, vidim samog Boga. Kada god zaželite da znate kakav je Bog, pogledajte Isusa u liku u kome Ga otkriva Biblija. Dok budete čitali zapise o Isusu u Evanđeljima, u prve četiri knjige Novoga zaveta, veoma će vas iznenaditi opisi našeg nebeskog Oca. Grubi ribari ostavili su svoje mreže i pošli za Hristom, a mala deca trčala su k Njemu da prime blagoslov. On je mogao da uteši najvećeg grešnika i izmeni najvećeg licemera. On je lečio sve bolesne od slepila do gube, sigurnošću lekara koji prepisuje aspirin. Njegova zapovest “Ućuti”, prisilila je oluju da se utiša kao nemirno dete koje se iznenada smiri. Isus je svojim delima pokazao da je Bog ljubav!
On je ispunjavao ljudske potrebe kao niko pre ni posle Njega. Isusova konačna i najslavnija objava Boga ostvarila se na krstu. On je umro za nas da mi ne bismo umrli večnom smrću. Šta nam je omogućila Hristova smrt? “Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.” (Jovan 3,16) Isus je umro ne samo da nam danas pruži srećniji ovozemaljski život, već da nam da večni život. Isus je Božji “jedinorođeni Sin” i zato se ni sa kim ne može uporediti. On je jedino Biće koje je u potpunosti i Bog i čovek. Čovek vekovima sanja, nada se i želi da upozna Boga. On posmatra delo Njegovih ruku na nebu i u lepoti prirode. Isus je na krstu prekinuo vekovnu tišinu i ljudi su tako iznenada ugledali lice samoga Boga, gledajući Ga onakvog kakav On jeste: Ljubav, večna i besmrtna Ljubav. I vi danas možete upoznati Boga onako kako Ga Isus otkriva. Neka vas ovo otkriće podstakne da izjavite:“Oče, volim Te!”
