Mnogobrojni su putevi kojima nam se Bog objavljuje i kojima nas dovodi u vezu sa sobom. Priroda se stalno obraća našim čulima. Iskreno srce biće dirnuto Božjom ljubavlju i slavom koje se otkrivaju u delima Njegovih ruku. Osetljivo uvo čuje i razumeva poruke koje Bog upućuje preko prirode. Zelena polja, veličanstveno drveće, pupoljci i cvetovi, oblak koji prolazi, kiša koja pada, potok koji žubori, lepote neba, sve to govori našem srcu i poziva nas da se upoznamo sa Onim koji je sve stvorio.
Naš Spasitelj za svoje dragocene pouke uzimao je primere iz prirode. Drveće, ptice, cveće u dolinama, brežuljci, jezera, prekrasno nebo, kao i događaji i okolnosti iz svakodnevnog života, sve to blo je povezano sa rečima istine, da bismo se tako što češće sećali Njegovih pouka, čak i usred nametljivih briga kojima je ispunjen čovekov mučni život. Bog bi želeo da se Njegova deca dive Njegovim delima, da uživaju u jednostvnoj, tihoj lepoti kojom je ukrasio naš zemljski dom. Bog je ljubitelj lepote, ali više od svake spoljašnje privlačnosti On voli lepotu karaktera; On bi želeo da negujemo nevinost i jednostavnost, tihe vrline cveća.
Kad bismo hteli da slušamo, Božja dela stvaranja pružila bi nam dragocene pouke o poslušnosti i poverenju. Od zvezda, koje na svojim vevidljivim stazama kroz prostor iz veka u vek putuju određenim smerom, pa sve do najmanjeg atoma — sve u prirodi pokorava se volji svog stvoritelja. A Bog se brine o svemu i održava sve što je stvorio. Onaj koji u svojoj ruci drži nebrojene svetove u beskrajnom prostoru istovremeno se stara za potrebe malog smeđeg vrapca koji bezbrižno peva svju jednostavnu pesmicu. Nebeski Otac nežno bdi nad svima — nad ljudima koji odlaze na svoj svakodnevni teški rad i nad onima koji se mole; nad onima koji uveče idu na počinak i nad onima koji ustaju ujutro; nad bogatašem koji se gosti u svojoj palati i nad siromahom koji okuplja svoju decu oko oskudnog stola. Nema prolivene suze koju Bog nije video. Nema osmeha koji On nije zapazio.
O, kad bismo u to potpuno verovali, oslobodili bismo se svih nepotrebnih briga! Naš život ne bi bio tako pun razočarenja kao što je sad; jer sve svoje brige, i male i velike, predali bismo u ruke Bogu, koga ne zbunjuje njihova množina niti preopterećuje njihova težina. Mi bismo tada uživali u duševnom miru koji mnogi već dugo nisu osetili.
Dok vaša čula uživaju u privlačnoj lepoti Zemlje, mislite o svetu koji će doći, svetu koji će doći, svetu koji nikad neće poznavati zlokoban žalac greha i smrti; u kome lice prirode neće više biti prekriveno senkom prokletstva. Pokušajte da zamislite dom spasenih, ali imajte na umu da će on biti mnogo slavniji od svega što bi čak i najrazigranija mašta mogla sebi da predstavi. U raznovrsnim Božjim darovima u prirodi vidimo tek najslabiji odsjaj Njegove slave. Pisano je: “Što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima koji ga ljube.” (1.Korinćanima 2,9)
Pesnik i prirodoslovac mogli bi mnogo da prićaju o prirodi, ali sa najvećim poštovanjem u lepoti Zemlje uživa hrišćanin, jer prepoznaje delo ruku svog Oca, vidi Njegovu ljubav u cvetu, i grmu i drvetu. Niko ne može poptpuno da ceni značaj brega, doline, reke i jezera ako ih ne gleda kao vid Božje ljubavi prema čoveku.
Bog nam govori preko dela svog proviđenja i preko uticaja svog Duha na naše srce. Iz prilika i okolnosti, iz promena koje se svakodnevno odigravaju oko nas, možemo izvući dragocene pouke, ako je naše srce otvoreno da ih shvati. Psalmista, prateći dela Božjeg proviđenja, kaže:”Dobrote je Gospodnje puna Zemlja!” (Psalam 33,5) “Ko je mudar, neka zapamti ovo, i neka poznaju milosti gospodnje!” (Psalam 107,43)
Bog nam govori u svojoj Reči. U njoj imamo najjasnije otkrivenje Njegovog karaktera, Njegovog postupanja prema ljudima, i velikog dela otkupljenja. U njoj pred nama protiče istorija patrijaraha i proroka i drugih svetih ljudi iz starine. Bili su to “ljudi smrtni kao i mi” (Jakov 5,17). Mi ih gledamo kako se bore sa obeshrabrenjem koje i nas obuzima, kako padaju u iskušenjima kao mi što mi padamo, i kako ipak hrabro ustaju i pobeđuju Božjom milošću: i gledajući, stičemo hrabrost u svojoj težnji za pravdom. I dok čitamo o dragocenim iskustvima koja su im bila data, o videlu i ljubavi i blagoslovu u kojima su mogli da uživaju, o delu koje su obavili milošću koja im je bila udeljena, duh koji je njih nadahnjivao i u našem srcu rasplamsava plamen svetog takmičenja, čežnje da im budemo slični karakterom — da kao i oni hodimo sa Bogom.
Isus je rekao za starozavetne spise — a koliko se to više odnosi na novozavetne — “i ona svedoče za mene” (Jovan 5,39), Otkupitelja, Onoga u kome je centar svih naših nada u večni život! Da, cela Biblija govori o Hristu. Od prvog izveštaja o stvaranju — “i bez nje ništa nije postalo što je postalo” (Jovan 1,3) — sve do završnog obećanja: “i evo ću doći skoro” (Otkrivenje 22,12), čitamo o Njegovim delima i slušamo Njegov glas. Ako želite da se upoznate sa Spasiteljem, proučavajte sveto pismo.
Napunite celo svoje srce Božjim rečima. One su živa voda koja gasi vašu goruću žeđ. One su živi hleb sa Neba. Isus objavljuje: “Ako ne jedete tela Sina čovečijega i ne pijete krvi njegove, nećete imati života u sebi!” A onda sam objašnjava: “Reči koje vam ja rekoh duh su i život su!” (Jovan 6,53.63) Naše telo izgrađeno je od onog što jedemo i pijemo, i kao što je to u telesnom životu, tako je i u duhovnom: ono o čemu razmišljamo udahnjuje raspoloženje i silu našoj duhovnoj prirodi.
Otkupljenje je tema u koju bi i anđeli hteli da zavire; njome će se baviti i o njoj će pevati otkupljeni u toku beskrajnih vekova večnosti. Zar nije i sada vredno pažljivog razmišljanja i proučavanja? Beskrajno Isusovo milosrđe i Njegova beskrajna ljubav, žrtva koju je prineo nas radi — sve nas poziva na najozbiljnije i najsvečanije razmišljanje. Treba da razmišljamo o misiji Onoga koji je došao da spase svoj narod od greha njihovih. I dok tako budemo razmatrali nebeske teme, naša vera i ljubav postajaće sve jače a naše molitve sve ugodnije Bogu, jer će u njima biti sve više vere i ljubavi. One će biti razumne i vatrene. Naše poverenje u Isusa biće sve čvršće i svakohg dana sticaćemo živa iskustva sa Njegovom silom da “može zauvek spasiti one koji po njemu dolaze k Bogu”. (Jevrejim 7, 25)
Dok budemo razmišljali o Spasiteljevom savršenstvu, poželećemo da se potpuno preobrazimo, da se u man obnovi Njegov bezgrešni lik. Mi ćemo biti gladni i žedni da postanemo slični Onom koga obožavamo. Što se naše misli budu više bavile Hristom, to ćemo više o Njemu govoriti drugima i ptpunije Ga predstavljati svetu.
Biblija nije pisana samo za teologe; nasuprot, ona je namenjena običnim ljudima. Velike istine, neophodne za spasenje, u njoj su otkrivene jasno kao dan; i niko neće pogrešiti niti zaći sa puta osim onih koji se povode za svojim ličnim mišljenjem umesto za jasno otkrivenom Božjom voljom.
Mi ne smijemo da se povodimo za tvrđenjima bilo kog čoveka o onom što uči Pismo, već moramo sami za sebe da proučavamo Božje reči. Ako dozvolimo drugima da umesto nas misle, osakatišćemo svoju snagu i ograničiti svoje sposobnosti. Plemenite moći uma mogu zakržljati ako ih nerazvijamo razmišljanjem o temama koje su vredne da se njima bavimo, pa tako možemo izgubiti sposobnost razumevanja dubokog značenja Božje reči. Um će se razvijati ako ga zaposlimo proučavanjem međusobne razumevanja dubokog značenja Božje reči. Um će se razvijati ako ga zaposlimo proučvanmem međusobne povezanosti biblijskih tema, upoređivanjem pisma sa pismom, duhovne istine sa duhovnom istinom.
Za jačanje uma ništa nije korisnije od proučavanja Pisma . Ni jedna druga knjiga nema tliko snage da uzdigne misli, da oživi sposobnosti, kao Biblija svojim dubokim, oplemienjujućim istinama. Kad bi Božju reč proučavali onako kao što bi trebalo, ljudi bi se odlikovali širinom uma, plemenitošću karaktera, čvrstinom namera, kakve se danas retko sreću.
Međutim, od užurbanog čitanja Pisma malo je koristi. Neko može da pročita celu Bibliju i da opet propusti da vidi njenu lepotu ili shvati njemo duboko i sakriveno značenje. Znatno je korisnije proučavati jedan odlomak sve dok njegovo značenje ne postane potpuno jasno, a njegov odnos prema planu spasenja očevidan, nego čitati brojna poglavlja bez neke određene namere i bez sticanja korisnih pouka. Neka Biblija bude uz vas! Kad vam se pruži prilika, čitajte je; urezujte tekstove u svoje pamćenje! Čak i dok hodate ulicama, možete izdvojiti neki stih, razmišljati o njemu i tako ga urezivati u pamćenje.
Mi ne možemo steći mudrost bez ozbiljnog, pažljivog proučavanja i molitve. Neki delovi Pisma zaista su tako jasni da ih niko ne može pogrešno shvatiti; ali ima i takvih čije značenje ne leži na površini, ne vidi se na prvi pogled. Pismo se mora upoređivati sa pismom. Mora se brižljivo proučavati, sa molitvom i razmišljanjem. I takvo proučavanje biće bogato nagrađeno. Kao što rudar otkriva žile dragocene rude sakrivene ispod Zemljine površine, tako će i onaj koji istrajno proučava Božju reč kao da traži zakopano blago pronaći istine najveće vrednosti, koje su bile sakrivene od pogleda nemarnog tagača. Nadahnute reči, ako se ozbiljno prime u srce, postaće slične potocima koji teku sa izvora života.
Bibliju nikad ne smemo proučavati bez molitve. Pre nego što otvorimo njene stranice treba da tražimo prosvetljenje od svetog Duha, i ono će nam biti dato. Kad je Natanailo došao Isusu, Spasitelj je uzviknuo: “Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva!” Natanailo reče: “Kako me poznaješ?” Isus odgovori: “Pre nego te pozva Filip vedeh te kada bejaše pod smokvom!” (Jovan 1,4u.48) Isus će i ns videti na tajnim mestima molitve ako od Njega budemo tražili videlo da možemo da znamo šta je istina. Anđeli iz sveta videla biće sa onim koji ponizno traže da im Bog pokaže put.
Sveti duh uzdiže i proslavalja Spasitelja. Njegova dužnost je da nam predstavi Hrista, čistotu Njegove pravednosti i veliko spasenje koje imamo u Njemu. Isus kaže: “On će… od mojega uzeti, i javiće vam!” (Jovan 16,14) Duh istine jedini je uspešni učitelj božanske istine. Koliko je Bog ljubio ljudski rod kad je dao svog Sina da umre za njega i odredio svog Duha da bude učitelj i stalni vodič ljudima!
