Moramo paziti da ne uzimamo olako ono što je u Božjem proviđenju tako milostivo učinjeno radi našeg spasenja. Ima hirščanina koji kažu: “Šta ja imam od toga što ću biti spasen, ako se samnom ne mogu spasti imoja žena i deca!“ Njima se čini da nebo za njih neće predstavljati spasenje ako zajedno s njima ne budu i njihovi najbliži. Međutim, imaju li ljudi s takvim osećanjima pravu predstavu o svome odnosu prema Bogu i o Njegovoj dobroti i milosti prema njima? Zar oni zaboravljaju da su vezani najačim vezama ljubavi, časti i vernosti koje ih obavezuju da služe svome Tvorcu i Spasitelju? Poziv milosti upućen je svakome, i ako naši prijatelji i srodnici odbacuju molbu Spasiteljeve ljubavi, teba li onda i mi da se okrenemo od Njega? Spasenje duše je nešto što po vrednosti nema poređenja. Hristos je naše spasenje platio neizmernom cenom i ko god zna da ceni tu veliku žrtvu i vrednost duše neće prezreti ponuđenu Božju milost zbog toga što je drugi preziru. Baš ta činjenica da drugi ne priznaju pravedne Božje zahteve, treba da nam bude utoliko veći podstrek da poštujemo Boga nastojeći da i one na koje možemo uticati navedemo da i oni prihvate Njegovu ljubav.
Izvor: Patrijarsi i Proroci, Elen Vajt
