Čiji život imaš? Možda misliš: „Kako glupo pitanje – imam svoj život!“ Ali zastani na trenutak i pitaj se: Odakle sam dobio svoj život? „Pa, od svojih roditelja, naravno!“ Odakle su tvoji roditelji dobili svoj život? Ukoliko nastaviš sa pitanjem tom linijom, dolaziš do samih prvih roditelja, Adama i Eve. Zapravo, kada pogledaš biblijski izveštaj videćeš da je život bio dat samo JEDNOM čoveku, Adamu, i celo čovečanstvo je dobilo svoj život od njega – čak je i Eva postala od njega! (1. Mojsijeva 2:21-23)
Dakle, Bog je stvorio samo jedan ljudski život. (Dela 17:26) Svaka osoba rođena na ovoj zemlji primila je ovaj isti originalni život, jer se on prenosio kroz proces reprodukcije i rođenja sa generacije na generaciju.
Evo i sledećeg pitanja: Kakav je ovo život? Ako odgovoriš: „ljudski život“, ispravno je. Mi smo ljudi jer imamo ljudski život. Kakvo je stanje našeg ljudskog života? Pošto je sav život došao od Adama, stanje našeg života zavisi od stanja Adamovog života, koji je grešan. Jednostavnim činom rođenja, mi postajemo grešnici – ne zbog našeg delovanja, već zbog života koji nam je dat. (Rimljanima 3:23)
Mi ćemo biti ono što nam život koji smo dobili diktira da ćemo biti: grešnici. Biblija to kaže ovako: „Zato, kao što je kroz jednog čoveka u sve ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude, jer su svi sagrešili… „ (Rimljanima 5:12)
Ovaj stih nam kaže da je Adam, prenoseći svoj život na druge, preneo greh na druge, tako da je i smrt prešla na sve. Nijedno ljudsko biće ne može biti ništa drugo osim grešnik, zato što je takva priroda života koji smo dobili.
Drugi Adam
Ali postoji još jedna osoba koju Biblija takođe naziva „Adam“. Zašto? Zato što i on ima originalan život koji može preneti. Njegov život nije grešan život – to je savršeno čist i dobar život zato što je ovaj drugi „Adam“ Hrist.
Život koji je On nasledio je na Njega prenet od Boga, Njegovog Oca, i to je potpuno isti život koji ima Bog. On je nazvan „Drugi Adam“ ili „Poslednji Adam“, zato što od kada je postao čovek On može da prenese Svoj život na druge baš kao što je prvi Adam preneo svoj život. Biblija pravi veliku suprotnost između ova dva čoveka, Adama i Hrista, ili prvog Adama i poslednjeg Adama.
„Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i Hristu svi oživeti.“ (1. Korinćanima 15:22)
„Tako je i napisano, prvi čovek Adam, postao je živa duša“, poslednji Adam učinjen je duhom koji oživljuje.“ (1. Korinćanima 15:45)
„Zato, dakle, kao što je sagrešenjem jednog na sve ljude došla osuda, tako i pravdom jednog dođe na sve ljude opravdanje života.“ (Rimljanima 5:18)
Po ovim stihovima, život prvog Adama osudio je CELO čovečanstvo na smrt dok nas je život poslednjeg Adama oslobodio u večni život vaskrsenjem iz mrtvih.
Čovekov pravi problem
Odrastao sam sa Zakonom. Deset zapovesti bile su naš vodič. Praktikovani su principi zakona i po njima se sudilo da li smo grešnici ili sveci. Učili su nas da budemo poslušni Zakonu. Stihovi kao što su: „Blago onima koji drže zapovesti Njegove, da bi imali pravo na drvo života i da uđu na kapije u grad.“ (Otkrivenje 22:14) i „Ovo je ljubav Božja, da držimo Njegove zapovesti: i zapovesti Njegove nisu teške“ (1. Jovanova 5:3), bili su korišćeni da bi se dokazalo ovo stanovište. Ukoliko bi neko sagrešio, mi bismo verovali da je njegov problem u tome što je izabrao da bude neposlušan Božjem zakonu. Pravedan život bio je neprekidna borba i napor; pokušavaj da kontrolišeš svoje ponašanje kako bi odgovaralo Božjim očekivanjima i prevazišlo sklonost da se greši.
Ali sada shvatam da je čovekov problem veoma, veoma jednostavan: problem je u životu koji poseduje. Veliko pitanje je bilo: „Koji život imam? Da li imam život prvog Adama, ili poslednjeg Adama?“ Život se otkriva na određeni način; u stvari, princip koji vidimo u 1. Mojsijevoj je da je sve po „svojoj vrsti“. Zašto se čovečanstvo ponaša na određeni način? Život koji ima određuje kakvo će biti njegovo ponašanje. Čovekov problem nije ono što on čini. Čovekov problem se u stvari manifestuje ili demonstrira kroz njegova dela. Ono što nagoni čoveka da se ponaša na takav način je njegov pravi problem. Ovo veliko otkriće postalo mi je moguće zato što sam pre ovoga naučio šta je zabluda Trojstva i što sam sada shvatio kako život funkcioniše. U kontekstu Trojstva jedino smo mogli da vidimo samo Isusa kao Boga, i ništa više. Nismo mogli znati pravi način za dobijanje pravednosti i lepota plana spasenja bila je sakrivena od nas. Ali sada se meni pred očima otkriva veličanstveno savršenstvo Božjeg čudesnog plana spasenja gde god pogledam!
Novi život – po njegovoj vrsti
Najveća potreba grešnika je novi život. Kako je njegov stari život iskvaren i grešan, potreban mu je novi život koji je čist i pravedan. Da bi primio ovaj život on mora biti nanovo rođen.
Videvši degradaciju koju je Adam doneo na sebe i svoje potomke svojim ličnim izborom, Bog je, zato što nas voli, našao način kako da čovek dobije priliku da ponovo izabere i bude spasen od smrti. Ova druga šansa nam se ne nameće već je slobodno dostupna svakome ko izabere drugi život u kome nema posledica prvog života.
„Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će u Hristu svi oživeti.“ (1. Korinćanima 15:22)
Postoje dva čoveka koji pružaju dva života, i ova dva života imaju dve različite osobine: Prvi ima smrt koja deluje u njemu; drugi ima silu da uništi smrt. Jasno nam je da kada se rodimo primamo život od naših roditelja. Na isti način, kada se rodimo od Boga, mi primamo život od Boga. Ljudski život donosi ljudsko ponašanje. Naš um je ispunjen grešnim, zlim mislima. Telo je dakako sluga naše prirode i proizvodi grešne i zle akcije. Božji život proizvodi bogoliko ponašanje. Čiste i savršene misli ispunjavaju naše umove i naša dela prirodno pružaju dokaz Božjeg života. Evo stiha koji nam govori o rodovima onih čiji su životi rođeni od Boga: „Ko je god rođen od Boga, ne ćini greh, jer Božje seme ostaje u njemu, i on ne može da čini greh, jer je rođen od Boga.“ (1. Jovanova 3:9)
Oni žive po ovom životu zato što seme, koje je Duh Božji kroz Hrista, prebiva u njima i upravlja njihovim životima. (Jovan 16:13)
Oni ne žive svoje živote odvojeno od Njega zato što je to greh. Njihovo savršeno ponašanje nije produkt napora da se učini dobro ili ispravno, već je prirodan ishod novog rođenja koje je čudo Duha koji živi u njima, dajući Božju dobrotu u njihovim životima. „Dakle, ako je neko u Hristu, on je novo stvorenje. Ono što je staro prošlo je, i evo, novo je nastalo.“ (2. Korinćanima 5:17)
Biti rođen znači primiti život, što znači da biti u Hristu znači imati Hristov život u sebi potpuno i savršeno. Naša tela tada počinju da dobijaju nove stavove i ponašanje, ne zato što pokušavamo da budemo hrišćani, već zato što Hrist živi u nama. Ovaj život je dar! Ne nagrada za naša dobra dela ili čak naše napore da budemo poslušni, već nasleđe – nasleđe! – besplatno dato od Boga.
„Tom blagodaću spaseni ste kroz veru. I to nije od vas: dar je Božji.“ (Efescima 2:8)
„…Tako i pravdom Jednog dođe na sve ljude opravdanje života.“ (Rimljanima 5:18)
„Jer plata za greh je smrt, a Božji dar je večni život, kroz Hrista Isusa, našeg Gospoda.“ (Rimljanima 6:23)
Ovo je istina. To nije nešto na čemu radimo, stremimo da dosegnemo, mi smo rođeni u tome. Život od Hrista produkuje se „po svojoj vrsti“.
„A ako smo deca, onda smo i naslednici – naslednici Božji, a sunaslednici Hristovi…“ (Rimljanima 8:17)
Kao što smo primili beznadežno stanje greha u Adamovom životu sa njegovom posledicom – smrću, tako možemo primiti Hristov pravedan život u kome je smrt zauvek ukinuta.
Samo jedan gospodar!
„Nijedan čovek ne može služiti dva gospodara: ili će jednog mrzeti a drugog voleti; ili će jednome biti privržen a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i materijalizmu.“ (Matej 6:24)
Postoje samo dva gospodara u univerzumu: ’Moje ja’ i Bog. Ukoliko vlada ’moje ja’, posledice su greh i smrt. Ukoliko Bog vlada, rezultati su pravednost i večni život: ovo su prosto prirodne posledice života koji živi Bog.
„Zar ne znate da ako se nekome dajete u ropstvo i obavezujete na poslušnost, robovi ste onoga koga slušate – bilo greha, koji vodi u smrt, bilo poslušnosti, koja vodi u pravednost?“ (Rimljanima 6:16)
Mi smo sluge gospodara koga smo odabrali i naše telo se ponaša u skladu sa našom prirodom. Jedan čovek je razgovarao sa Isusom koji mu je rekao da mora da bude nanovo rođen. On je pogrešno razumeo šta je Isus rekao, pa je Isus to objasnio ovako: …„Zaista, zaista ti kažem, ako se čovek ne rodi od vode i od Duha, ne može ući u Božje kraljevstvo.“ (Jovan 3:5)
Zapazite da biti rođen samo od vode (to mi nazivamo krštenjem) nije dovoljno dok nismo nanovo rođeni od Duha. Biti rođen od Duha je natprirodno iskustvo: to je delo koje čini Bog u srcu pojedinca. Postoji jasna razlika između onih koji su rođeni od tela i onih koji su rođeni od Duha. „Što je rođeno od tela, telo je; što je rođeno od Duha duh je.“ (Jovan 3:6)
Telesni ljudi ne mogu biti duh, i duhovni ljudi ne mogu biti telo. Ili si jedno ili drugo. Da li shvataš da je naš život zapravo probni period da izaberemo Boga? „Uslovna sloboda je ukidanje kazne osuđene osobe na neko vreme.“ Bog je suspendovao kaznu večne smrti i stavio nas na uslovnu slobodu. Svima nam je dato vreme života da izaberemo drugog gospodara od nas samih ili da ostanemo kraljevi sopstvenih života. Ukoliko iskoristimo našu uslovnu slobodu da izaberemo Boga, dozvoljavajući mu da učini čudo novorođenja u nama, On će živeti svoj život u nama i učiniti nas da budemo Njegovo pravo remek delo u svetu, pravi hrišćani po prirodi i karakteru. Neka tvoje srce bude privučeno kroz Njega ovoj realnosti!
Autor: Hauard Vilijams
Izvor: Hrišćanska Mreža
