Nemija, jedan od jevrejskih izgnanika, zauzimao je uticajan i ugledan položaj na persijskom dvoru. Njegovo srce bilo je obuzeto dubokim zanimanjem za Jerusalim; njegove radosti i nade bile su povezane s blagostanjem toga grada. Preko tog čoveka, koji je svojim bavljenjem na persijskom dvoru bio prirpemljen za delo na koje će biti pozvan, Bog je nameravao da donese blagoslov pripadnicima svog naroda u zemlji njegovih otaca. Od vesnika iz Judeje, jevrejski rodoljub saznao je da su u Jerusalimu, izabranom gradu, nastali teški dani. Skrhan žalošću, Nemija nije mogao ni da jede ni da pije; plakao je, tužio i postio nekoliko dana (Nemija 1:4) U nevolji obrato se nebeskom Pomoćniku. „I molih se pred Bogom nebeskim, pisao je kasnije. Iskreno je priznao svoje grehe i grehe svoga naroda. Molio se da Bog podrži Izrailj, da vrati hrabrost i snagu narodu, da mu pomognu da obnovi zapuštena mesta u Judeji. Dok se molio, Nemiji se vraćala vera i rasla hrabrost. Govorio je ističući svete dokaze. Ukazivao je da će sramota pasti na Boga ukoliko Njegov narod, sada kada Mu se vratio, bude prepušten slabosti i tlačenju, pozivao je Gospoda da ispuni svoje davno obećanje. “Ako se u poslednje vreme obratiš Gospodu Bogu svojemu i poslušaš glas njegov, Gospod je Bog tvoj milostivi Bog, neće te ostaviti ni istrebiti, jer neće zaboraviti zaveta sa ocima tvojim, za koji im se zakleo.” (5 Mojsijeva 4:29-31). Ovo obećanje bilo je dato Izrailjcima preko Mojsija pre nego što su ušli u Hanan i tokom stoleća ostalo je nepromenjeno. Božji narod sada se vratio Bogu u pokajanju i u veri i Njegovo obećanje nije smelo da ostane neispunjeno.
Nemija je svoju dušu često izlivao pred Bogom moleći se za svoj narod. Međutim, sada dok se molio, sveta namera počela je da se oblikuje u njegovim mislima. Odlučio je da će, ukoliko dobije dozvolu od cara, ukoliko nabavi alat i materijal, sam preuzeti zadatak obnavljanja jerusalimskih zidina i vraćanja izgubljene moći izrailjskom narodu. Molio je Gospoda da mu pomogne da nađe milost pred carem, tako da dobije priliku da ostvari svoj plan. “O, Gospode… neka bude uho tvoje prignuto k molitvi sluge tvojega… daj danas sreću sluzi svojemu i učini da nađe milost pred ovim čovekom.” Četiri meseca Nemija je čekao povoljnu priliku da svoj zahtev iznese caru. Nemija je upućivao mnoge molitve i priznanja, prolivao suze na vidiku Bogu i anđelima. Za vreme te kratke molitve Nemija je stupio u blizinu Cara nad carevima i na svoju stranu privukao silu koja može da obratiti srca kao što se obraćaju rečni tokovi.
U okolnostima u kojima ostali oblici molitve nisu mogući, molitva koju je Nemija uputio u času svoje potrebe je sredstvo kojim hrišćanin može da raspolaže. Težaci na stazama užurbanog života, pretovareni i skoro savladani teškoćama, mogu poslati molbu Bogu i zatražiti Njegovo vođstvo. Putnici na moru i na kopnu, kada im zapreti neka velika opasnost, mogu se na taj način prepustiti nebeskoj zaštiti. U času iznenadne teškoće ili opasnosti, duša može da se obrati Onome, koji je obećao da će priskočiti u pomoć svojim vernim i odanim sledbenicima, kada god zavape k Njemu. U svim okolnostima, u svim prilikama, duša opterećena žalošću i brigama, ili pod udarom surovih kušanja, može da nađe sigurost, podršku i pomoć u nepresušnoj ljubavi i sili Boga koji drži svoj zavet. U tom kratkom trenutku molitve Caru nad carevima, Nemija je stekao hrabrost da Artakserksu iznese svoju želju da za neko vreme bude oslobođen svojih dužnosti na dvoru, da dobije ovlašćenje da izgradi opustošene delove Jerusalima i da ga ponovo učini jakim gradom koji se može odbraniti. Ovaj zahtev mogao je da ima značajne posledice po jevrejski narod. Nemija izveštava: “I dade mi car, jer dobra ruka Boga mojega beše nada mnom!”
Ovaj primer mudre delekovidnosti i odlučnog delovanja treba da bude pouka svim hrišćanima. Božja deca ne treba samo da se u veri mole, već i da marljivo, brižljivo i promišljeno rade. Ona se suočavaju s mnogim teškoćama, često ometaju blagonaklono delovanje Proviđenja samo zato što smatraju da razboritosti i neumorni napori nemaju mnogo veze s religijom. Nemija nije smatrao da je učino svoju dužnost, dok je plakao i molio se pred Gospodom. On je sjedinio svoje molbe sa svetim nastojanjem, uz molitvu je ulagao i ozbiljne napore za uspeh posla koji je prihvatio.
Izvor: Elen Vajt, Proroci i Carevi, 408-411.
