»A dalje, braćo moja, što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno, i još ako ima koja dobrodetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite.« (Filibljanima 4,8)
Nova godina je već započela svoj hod, ipak, pre nego što pozdravimo njen dolazak, zaustavimo se i postavimo pitanje: Kakva je bila godina koja je sa svojim teretom izveštaja sada već prešla u prošlost? Preporuka apostola kao da je upućena svima nama: »Sami sebe okušajte jeste li u veri, sami sebe ogledajte.« (2. Korinćanima 13,5) Neka nas Bog sačuva da u ovo važno vreme ne budemo tako zaokupljeni drugim pitanjima da nemamo vremena za ozbiljno i pošteno samoispitivanje! Neka pitanja manje važnosti budu potisnuta u pozadinu, i neka na prvom mestu bude ono što je povezano s našim večnim interesima!
Niko od nas nije u stanju da svojom snagom predstavlja Hristov karakter; ali, ako Isus živi u našem srcu, duh koji živi u Njemu biće otkriven i u nama; svi naši nedostaci biće uklonjeni. Ko će se na početku ove nove godine potruditi da stekne novo i istinsko iskustvo u onome što je Božje? Ispravite svoje nedostatke koliko je god to moguće! Priznajte svoje pogreške i grehe jedan drugome! Neka nestane svaka gorčina, i gnev i zloba! Neka strpljenje, trpeljivost, ljubaznost i ljubav postanu deo vašeg bića; i onda će sve što je čisto i ugodno i dobro sazreti u vašem iskustvu.
Kakve rodove smo doneli u godini koja je postala prošlost? Kakav je bio naš uticaj na druge? Koga smo doveli u Hristov tor? Oči sveta upravljene su prema nama. Da li smo zaista žive poslanice Isusa Hrista, koje poznaju i čitaju svi ljudi? Da li sledimo Isusov primer u camoodricanju, u krotosti, u podnošenju, u nošenju krsta, u odanosti? Da li će svet biti obavezan da nas prizna kao sluge Hristove?
Hoćemo li se u ovoj novoj godini potruditi da ispravimo greške iz prošlosti? „Svako od nas pojedinačno treba da neguje Hristove vrline, da bude krotak i smeran u srcu, da bude čvrst, nepokolebljiv, postojan u istini; jer ćemo samo tako moći da napredujemo u svetosti, i da se pripremama za nasledstvo svetih u videlu. Započnimo godinu potpunim odricanjem od samoga sebe; molimo se za jasno rasuđivanje da bismo mogli da razumemo pozive koje nam Spasitelj upućuje, tako da bismo uvek i na svakom mestu mogli da budemo svedoci za Hrista.
Uzdignite Isusa! Uzdignite Ga u opomenama, u svedočenju, u pesmama, u molitvama! Neka svi vaši napori budu usmereni na to da ukažete dušama, koje su zbunjene, očajne i izgubljene, na »Jagnje Božje koje uze na se grehe sveta.« Pozovite ih da pogledaju i budu živi!
