Tradicionalno se najmudrijim čovekom istorije smatra Solomon, biblijski car, pisac i mudrac, koji je živeo u poslednjoj trećini X veka pre Hrista, i s početka IX veka. Zašto je tako?
Kada mu je, kao mladiću, Bog ponudio da bira šta želi da mu daruje, Solomon je mudrost pretpostavio bogatstvu i političkoj moći. Kakva je bila priroda Solomonove mudrosti pokazuje jedna od najpoznatijih biblijskih epizoda – čuveni Solomonov sud.
Sveto pismo, 1. Carevima 3,16-28 (prevod Luje Bakotića)
“Tada dođoše kralju [Solomonu] dve žene bludnice i stadoše preda nj. Jedna od te dve žene reče: Oprosti, gospodaru; ja i ova žena sedimo u istoj kući, i ja se porodih kod nje u toj kući. Tri dana posle porodi se i ova žena. Stanovale smo zajedno i nije niko drugi bio s nama u kući. Samo smo mi [sic !] dve bile.
Sin ove žene umre noćas, jer ona leže na nj. Ona usta usred noći i uze sina moga iskraj mene, kad sluškinja tvoja spavaše, i stavi ga sebi u krilo, a svog mrtvog sina stavi meni pod krilo. Ustah ujutro da podojim sina svoga, i gle, on beše mrtav; ali kad ga razgledah ujutro, gle, to ne beše moj sin koga ja rodih.
Druga žena reče: nije tako, nego je moj sin ovaj živi, a tvoj je sin onaj mrtvi. Ali prva reče: Nije tako, nego je tvoj sin onaj mrtvi a moj je sin ovaj živi. Tako one govoriše pred kraljem.
Kralj reče: Jedna kaže: Ovaj je živi moj sin, a tvoj je sin onaj mrtvi; a ona druga kaže: Nije tako nego je tvoj sin onaj mrtvi, a moj je sin ovaj živi. Pa reče: Dajte mi mač. Donesoše mač pred kralja. I kralj reče: Rasecite živo dete na dvoje i podajte polovinu jednoj a polovinu drugoj!
Tada ona žena čiji sin beše onaj živi oseti kada joj utroba ustrepta za sinom, i reče kralju: Ah gospodaru, dajte njoj dete živo, nemojte ga ubiti. Ali ona druga reče: Neka ne bude ni meni ni tebi. Rasecite ga! I kralj progovori i reče: Podajte prvoj živo dete, nemojte ga ubiti. Ona mu je majka.
Sav Izrael sazna za sud koji izreče kralj. I bojaše se kralja, jer videše da je u njemu mudrost Božja koja ga pri suđenju podržava.”
