»Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom će se javiti bez greha na spasenje onima koji ga čekaju.« (Jevrejima 9,28)
Uvreme Hristovog prvog dolaska sveštenici i književnici, kojima su bila poverena Božja proročanstva, mogli su prepoznati znake vremena i objaviti dolazak Obećanog. Prorok Mihej je prorekao mesto Njegovog rođenja; Danilo je odredio vreme Njegovog dolaska. Bog je ova proročanstva poverio jevrejskim vođama. Oni ne bi imali izgovora da nisu znali i objavili narodu da se Mesijin dolazak približio. Njihovo neznanje bilo je rezultat nehaja koji je predstavljao greh.
Čitav narod je trebalo da straži i čeka ne bi li dočekao Otkupitelja sveta. No, dvoje umornih putnika iz Nazareta kreću se dugačkom uskom ulicom uzalud tražeći mesto za odmor i zaklon u toku noći. Nijedna vrata se ne otvaraju da ih prime. U bednoj kolibi određenoj za stoku konačno nalaze utočište i tamo se Spasitelj sveta rađa.
Nema svedočanstva da Hrista očekuju, niti se iko priprema za tog Kneza života. Nebeski glasnik tada otkriva grupu pastira koji čuvaju svoja stada u noći, posmatraju zvezdano nebo i razmišljaju o Mesiji koji treba da dođe na Zemlju, željno iščekujući Njegov dolazak. To je grupa ljudi koja je spremna da primi nebesku poruku. Božji anđeo objavljuje veliku radost.
Oh, kakve li divne priče iz Vitlejema! Kako ona ukorava naše ne-verovanje, ponos i samodovoljnost. Ona nas upozorava da stražimo da ne bismo zbog svoje pogubne ravnodušnosti bili u nemogućnosti da prepoznamo znake vremena i tako ne uvidimo dan kada ćemo biti posećeni.
