»A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kadgod obrativši se utvrdi braću svoju.« (Luka 22, 32)
Do svakog hrišćanina dopiru reči koje su bile upućene Petru: »Reče pak Gospod: Simone, Simone, evo vas ište sotona da bi vas činio kao pšenicu. A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane.« (Luka 22, 31. 32) Zahvalite Bogu što nismo ostavljeni sami. U ovome je naša sigurnost. Sotona nikad ne može da dotakne večnim prokletstvom onoga koga je Hristos pripremio za iskušenje svojim prethodnim posredovanjem, jer blagodat je u Hristu obezbeđena za svaku dušu, i načinjen je put za povlačenje, tako da niko ne potpadne pod neprijateljevu silu.
Sotona priprema mnoga velika iskušenja kojima će napasti Božji narod. On je predstavljen kako hoda svuda okolo kao lav koji riče, tražeći neku dušu koja se ne čuva, koju bi mogao uspešno da prevari svojim lukavstvom, i koju na kraju može da uništi. Bez Hrista ne možemo bezbedno preduzeti nijedan korak. Ali kakva uteha je sačuvana za nas u rečima: »A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane«! Sotona ne rešeta kukolj; žito je ono što on želi da ima u svojim rukama. Budemo zato hrabri i da se neprestano molimo.
Hristos prinosi naše molitve Ocu, usklađene sa zaslugom Njegove žrtve, i one stižu pred Boga kao slatki miris. Kada ste u iskušenju da načinite greh, setite se da vas Hristos gleda i da sotona želi da vas ima da bi mogao da vas rešeta kao žito. Setite se da uputite molbe prema Nebu i vidite Isusa kako posreduje za vas. Uputite svoj najiskreniji vapaj Bogu: »Gospode, spasi me; ja nestajem«, i nećete pasti. Nećete učiniti greh. Čvrsto se utemeljite na Pavlovim rečima i u Isusovoj sili recite: »Ali u svemu ovome pobjeđujemo Onoga radi koji nas je ljubio. Jer znam jamačno da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje, ni buduće, ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar može nas razdvojiti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu Gospodu našemu.« (Rimljanima 8, 37-39)
