Zasnovano na Mateju 11,28–30.
»Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti.« Ove reči utehe Isus je izgovorio mnoštvu koje Ga je pratilo. Spasitelj je rekao da jedino kroz Njega ljudi mogu primiti saznanje o Bogu. O svojim učenicima govorio je kao o onima koji su primili znanje nebeskih veličina. Nikoga nije ostavljao da se oseća izdvojenim od Njegovog staranja i ljubavi. Svi koji su umorni i natovareno mogu doći k njemu.
Književnici i rabini sa svojim detaljnim poštovanjem religioznih formi, imali su potrebe koju obredi pokajanja nikada nisu mogli ispuniti. Carinici i grešnici mogli su se pretvarati kako su zadovoljni čulnim i zemaljskim, ali u njihovim srcima živelo je nepoverenje i strah. Isus je posmatrao žalosne i one čije je srce bilo opterećeno, one koji su izgubili nadu, i koji su pokušali zemaljskim radostima umiriti dušu ispunjenu čežnjom, pozivajući sve da u Njemu nađu odmor.
Nežno je pozvao ljude koji su naporno radili: »Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim.«
Tim rečima Hristos govori svakom ljudskom biću. Znali to ili ne, svi su umorni i natovareni. Svi su pritisnuti teretima koje jedino Hristos može ukloniti. Najteži teret koji nosimo jest teret greha. Da smo ostavljeni da sami nosimo ovaj teret, on bi nas uništio. Međutim, Bezgrešni je zauzeo naše mesto. »I Gospod pusti na nj bezakonje svih nas.« (Isaija 53,6) On je poneo teret naše krvice. On će uzeti teret s naših umornih pleća. On će nam dati odmor. On će poneti i teret briga i žalosti. On nas poziva da bacimo sve svoje brige na Njega; jer nas nosi na srcu.
Stariji Brat našeg ljudskog roda je kraj večnog prestola. On posmatra svaku dušu koja svoje lice okreće prema Njemu kao Spasitelju. On iskustveno poznaje slabosti ljudskog roda, koje su naše potrebe i gde počiva težina naših iskušenja; jer On je bio iskušan u svemu kao i mi, osim greha. On bdi nad tobom, Božje dete koje strepiš. Jesi li u iskušenju? On će te osloboditi. Da li si slab? On će te ojačati. Jesi li u neznanju? On će te prosvetliti. Da li si ranjen? On će te izlečiti. Gospod »određuje broj zvezda«, pa ipak »leči one koji su srca skršena, i povija rane njihove.« (Psalam 147,4.3 – »Stvarnost«) »Hodite k meni« jest Njegov poziv. kakva god bila tvoja strahovanja i iskušenja, iznesi svoj slučaj pred Gospoda. Tvoj duh biće ojačan do srži. Put će biti otvoren pred tobom da se oslobodiš poniženja i teškoća. Što si svesniji svoje slabosti i bespomoćnosti, to jači ćeš postati u Njegovoj sili. Što je teži tvoj teret, toliko blaženiji će biti odmor kad ga poveriš Nosiocu bremena! Odmor koji Hristos nudi zavisi od jasno određenih uslova. Ove uslove može svako ispuniti. On nam jasno govori kako se može pronaći Njegov odmor.
»Uzmite jaram moj na sebe«, kaže Isus, jaram je oruđe službe. Stoka se upreže u jaram da bi radila, a jaram je nužan da bi mogla uspešno raditi. Ovim slikovitim prikazom Hristos nas uči da smo pozvani u službu dokle god traje naš život. Moramo uzeti na sebe Njegov jaram da bismo mogli postati Njegovim saradnicima.
Jaram koji nas vezuje za službu jest Božji zakon. Veliki zakon ljubavi otkriven u Edemu, objavljen na Sinaju i u Novom zavetu napisan na srcu, jest ono što vezuje čoveka koji radi s Božjom voljom. Kad bismo bili ostavljeni da idemo za svojim sklonostima, da idemo upravo tamo kamo bi nas vodila naša volja, mi bismo stali u Sotonine redove i usvojili njegove osobine. Zato nas Bog vezuje za svoju volju koja je uzvišena, plemenita i koja uzdiže. On želi da strpljivo i mudro preuzmemo dužnosti službe. U ljudskoj prirodi i sam Hristos poneo je jaram službe. On je rekao: »Hoću činiti volju tvoju, Božje moj, i zakon je tvoj meni u srcu.« (Psalam 40,8) »Jer siđoh s neba ne da činim volju svoju, nego volju oca koji me posla.« (Jovan 6,38) Ljubav prema Bogu, revnost za Njegovu slavu i ljubav prema palom ljudskom rodu, dovela je Isusa na Zemlju da strada i umre. To je bila sila koja je vladala Njegovim životom. On nam nalaže da usvojimo to načelo.
Ima mnogo onih čije srce pati od boli pod teretom briga zato što žele dostići svetovni ideal. Oni su odabrali službu njemu, prihvatili njegove teškoće, usvojili njegove običaje. Na taj način njihov karakter je narušen, a njihov život malaksao. Da bi udovoljili slavoljublju i svetovnim željama, povređuju savest i stavljaju na sebe dodatni teret griže savesti. Neprestana briga iscrpljuje životne sile. Naš Gospod želi da odbace ovaj ropski jaram. On ih poziva da prihvate Njegov jaram i kaže: »Jar je jaram moj blag, i breme je moje lako.« On im nalaže da najpre traže Božje carstvo i Njgeovu pravdu, i obećava da će im se dodati sve što im je potrebno za ovaj život. Briga je slepa i ne može razaznati budućnost; ali Isus od početka vidi kraj. U svakoj teškoći On ima pripremljen svoj put da nam donese olakšanje. Naš nebeski Otac ima hiljade načina da se stara za nas, o kojima mi ništa ne znamo. Oni koji prihvate načelo da službu i proslavljanje Boga stave na prvo mesto, shvatiće kako teškoće iščezavaju i kao im je pred nogama staza poravnjena.
»Naučite se od mene«, kaže Isus, »jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj.« Treba da uđemo u Hristovu školu, da se od Njega naučimo poniznosti i krotosti. Otkupljenje je postupak u kome se duša obučava za Nebo. Ovo obučavanje znači poznavanje Hrista. To podrazumeva oslobođenje od zamisli, navika i postupaka koji su stečeni u školi kneza tame. Duša se mora osloboditi od svega što se suproti vernosti Bogu.
U Hristovom srcu u kome je vladao savršeni sklad s Bogom, bio je savršen mir. Nikada se nije uzdizao zbog pohvala, niti se obeshrabrio zbog prekora ili razočaranja. Usred najvećeg suprotstavljanja i najokrutnijih postupaka, uvek je bio hrabar. Međutim, mnogi koji izjavljuju da su Njegovi sledbenici imaju zabrinuto i uznemireno srce, zato što se boje sebe poveriti Bogu. Oni se ne predaju potpuno Njemu; jer se boje posledica koje takvo predanje može doneti. Dok se ne potčine Bogu, ne mogu naći mir.
Ljubav prema sebi donosi nemir. Kad budemo rođeni odozgo, u nama će počivati isti duh koji je počivao u Isusu, duh koji Ga je doveo dotle da se ponizi da bismo mi mogli da budemo spaseni. Tada nećemo tražiti najviša mesta. Mi ćemo čeznuti da sedimo kraj Isusovih nogu i učimo od Njega. razumećemo da se vrednost našeg rada ne sastoji od spoljašnjeg sjaja i buke u svetu, ni od toga što smo vredni i revni u vlastitoj sili. Vrednost našeg rada može se meriti vrednošću Svetoga Duha koga smo primili. Poverenje u Boga donosi svetije osobine umu, tako da u strpljenju možemo sačuvati svoju dušu.
Jaram se stavlja volovima da bi im pomogao i vuči tereta, da bi im olakšao teret. Tako je isto i s Hristovim Jarmom. Kad je naša volja nestala u Božjoj volji i mi upotrebljavamo Njegove darove na blagoslov drugima, uvidećemo da nam je životni teret lak. Onaj koji hodi putem Božjih zapovesti, hodi u društvu sa Isusom i srce nalazi odmor u Njegovoj ljubavi. Kad se Mojsije molio: »Pokaži mi put svoj, da te poznam«, Gospod mu je odgovorio: »Moje će lice ići napred, i daću ti odmor.« I preko proroka primili smo vest: »Gospod reče ovako: stanite na putovima i pogledajte, i pitajte za stare staze, koji je put dobar, pa idite po njemu, i naći ćete mir duši svojoj.« (2. Mojsijeva 33,13.14; Jeremija 6,16) I opet govori: »O, da si pazio na zapovesti moje! mir bi tvoj bio kao reka, i pravda tvoja kao valovi morski.« (Isaija 48,18)
Oni koji drže Hrista za Njegovu reč i predaju svoje duše Njegovoj zaštiti, svoje živote njegovom vodstvu, naći će mir i pokoj. Ništa na svetu ne može ih ožalostiti kad ih Isus obraduje svojim prisustvom. U savršenom pomirenju nalazi se savršen odmor. Gospod kaže: »Ko se tebe drži, čuvaš ga jednako u miru, jer se u tebe uzda.« (Isaija 26,3) Naši životi mogu izgledati zamršeni, ali ako se poverimo mudrom, Velikom Neimaru, On će izraditi uzorak života i karaktera koji će biti na Njegovu slavu. Taj karakter koji izražava slavu – karakter Hristov – biće primljen u Božji raj. Obnovljeno čovečanstvo hodiće s Njim u belim haljinama, jer je dostojno. Budući da kroz Hrista ulazimo u odmor, Nebo počinje ovde. Mi odgovaramo na Njegov poziv: »Hodite i naučite se od mene« i u tom dolaženju započinjemo večni život. nebo je neprekidno približavanje Bog kroz Hrista. Što smo dulje u blaženstvu Neba, to će nam se sve više i više otvarati slava; i što više poznajemo Boga, utoliko će silnija da bude naša sreća. Dok hodimo sa Isusom u ovom životu, možemo da budemo ispunjeni Njegovom ljubavlju, zadovoljni Njegovom prisutnošću. Sve što ljudska priroda može podneti, možemo ovde primiti. Ali što je to kad se usporedi s onim što će nastati posle? »Za to su pred prestolom Božjim, i služe mu dan i noć u crkvi njegovoj; i onaj što sedi na prijstolu useliće se u njih. Više neće ogladnjeti ni ožednjeti, i neće na njih pasti sunce, niti ikakva vrućina. Jer jagnje, koje je nasred prestola, pašće ih i uputiće ih na izvor žive vode; i Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih.« (Otkrivenje 7,15–17)
