Jevreji su veoma dobro razumeli biblijsku istinu da postoji samo jedan Bog, ali su takođe znali da Bog ima Sina, koji je u Svetom Pismu nazvan (proglašen-postavljen) Mesijom.
“Zato znaj i razumi: otkad izide reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće…pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati…” (Danilo 9,25-27.)
(Jevrejska reč “mashiyach”, koja se takođe izgovara “mashiach” (Strongov Kon.4899) znači biti pomazan, a obično se odnosi na osobu koja se osveštava (kralj, sveštenik ili svetac), posebno se to odnosi na Mesiju, Pomazanika. Postoje i mnogi drugi biblijski tekstovi koju su mesijanskog tipa, koji se odnose na Mesiju, iako u se u njima reč Mesija direktno ne spominje. Ovaj tekst iz Knjige proroka Danila 9,25-27. jeste Mesijanski tekst u kojem je jasno otkriva godina početka Hristove službe, kao i godina Hristove smrti na krstu Golgote. Njegovom smrću 31.godine, “ukinuće žrtvu i prinos”, jer je vrhovna žrtva bila ponuđena. “…jer se istrže iz zemlje živih i za prestupe naroda mojega bi ranjen.” (Isaija 53,8.)
Mesija – Božiji Jedinorodni Sin.
“Ko je izašao na nebo i opet sišao? Ko je skupio vetar u pregršti svoje? Ko je svezao vode u plašt svoj? Ko je utvrdio sve krajeve zemaljske? Kako mu je ime? I kako je ime Sinu Njegovu? Znaš li? Sve su reči Božije čiste; On je štit onima koji se uzdaju u Njega.” (Priče 30,4.5.)
Koje je Njegovo ime?
Njegovo ime je Emanuilo (Immanuel), jer “eto devojka će zatrudneti i rodiće sina, i nadjenuće mu ime – Emanuilo (s nama Bog)” Isaija 7,14. “Pa će roditi sina, i nadjeni mu ime Isus; jer će On izbaviti svoj narod od greha njihovih.” (Matej 1,21.)
(Yeshua je Jevrejsko ime za Isusa, a koje znači ‘spasenje’ ili ‘Bog spasava’)
Ali Marijin Sin nije započeo svoj život začećem u njezinoj utrobi, već je kao večni Sin Božiji čudesnim načinom ušao u njenu utrobu. (čudesno delo Boga Oca Duhom Njegovim, koje i kakvo jeste velika Tajna Pobožnosti)
“Delo otkupljenja je nazvano tajnom, i zaista, ono i jeste tajna kojom je večna pravednost doneta svakome koji veruje. Ljudska rasa koja je degradirana grehom, bila je u neprijateljstvu prema Bogu. Hrist je svojom neprocenjivom žrtvom , tako bolnim procesom, tajanstvenim kako anđelima, tako i ljudima, prihvatio ljudsku prirodu na sebe i prisvojio čovečanstvo.
Prikrivši svoje Božanstvo, ostavivši svoju Nebesku Slavu po strani, rodio se kao beba u Vitlejemu. U telu čovečijem, On je živeo Zakon Božiji, kako bi mogao da osudi greh u telu, i bude svedok nebeskim službenicima kako je Zakon dat za život, sa svrhom da osigura sreću, mir i večno dobro svakome ko je poslušan Zakonu Božijem.” Biblijski komentari. Sveska 7. str.915.
Naša srca bi trebalo da budu omekšana i potčinjena sa poniznošću dok pažljivo promišljamo o riziku koji je Isus preuzeo na sebe u nameri da čoveku omogući da bude uzvišen i otkupljen od greha.
Sin Božiji je bio pomazan (određen – postavljen – posvećen) još onda kada je bio rođen u večnosti, jer je bio došao na Zemlju kao Mesija – Spasitelj – Pomazanik. (Grci obično upotrebljavaju Jevrejsku reč Messias, ali Grčka reč za Pomazanika jeste ‘Christos’ – Hristos ili Hrist.)
Nakon što je Isus bio kršten na reci Jordanu, izašavši iz vode na obalu reke, kleknuo je i pomolio se Svom Ocu. I Otac je potom lično odgovorio i uslišio molitvu Svoga Sina.
“Neposredno sa prestola izlazili su zraci Njegove (Očeve) slave. Nebesa su se otvorila i na Spasiteljevu glavu sišla je najčistija svetlost u obliku goluba – prikladan znak Onoga koji je ponizan i krotak…Narod je stajao i u tišini posmatrao Hrista. Njegova prilika kupala se u svetlosti koja večno okružava Božiji presto. Njegovo podignuto
lice, bilo je proslavljeno, što nikada ranije nisu videli na čovekovom licu. Sa otvorenih nebesa čuo se glas kako govori: ‘Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.'” Čežnja vekova str.78 (org. str..112)
Ali pojava Božijeg Duha u obličju golubice u tom trenutku nije učinila Isusa Mesijom; već Ga je bila samo identifikovala kao Pomazanika, kao Onog koji je bio pomazan ranije, još u večnosti.
Sin Božiji izjavljuje o Sebi; “Gospod me je imao u početku puta svojega, pre dela svojih, pre svakoga vremena. Pre vekova postavljena sam, pre početka, pre postavljanja zemlje. Kad još ne beše bezdana rodila sam se, kad još ne beše izvora obilatih vodom.” (Priče 8, 22-24.)
(Jevrejska reč za ‘postaviti’ ili ‘biti postavljen’, a koja se koristi u gornje navedenom stihu – Priče 8, 23. jeste reč ‘nacak’ – Strongov Kon.5258, a takođe se izgovara kao ‘nasak’, i osnovni koren značenja reči jeste; izliti se, ponuditi se kao žrtva, pomazati kralja, pokriti, stopiti, liti, pretočiti-prekaliti(metal), postaviti.
Smisao reči ‘izliti’ koja se odnosi na pomazanje, upućuje na izlivanje ulja, kao način pomazanja.
“I izli ulja pomazanja na glavu Aronu, i pomaza ga da se osveti.” (3.Mojsijeva 8,12.)
Kada je Mojsije osvećivao šator od sastanka, on je uljem pomazao sve što se nalazilo u njemu (sudove, nameštaj, itd).
“I uzmi ulje pomazanja i pomaži šator i sve što je u njemu, i osveti ga i sve sprave njegove, i biće svet.” (2.Mojsijeva 40,9.)
Reč ‘nacak’, upotrebljena za pomazanje Isusa u Pričama 8.glavi, takođe je upotrebljena i u Psalmima.
“Ja sam pomazao cara svojega na Sionu, na svetoj gori svojoj. Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: ‘Ti si Sin moj, ja te sad rodih’.” Psalm 2,6.7.
Ovo je Mesijanski Psalam, koji se odnosi na oboje; Hristovo utelovljenje i na zemaljsku svetu goru – Sion, kao i na Njegovo Božanstvo i na Nebeski Sion.
Pogledajte 48.Psalam; “Velik je Gospod i slavan veoma u gradu Boga našega, na svetoj gori svojoj. Prekrasna je visina, uteha svoj zemlji je gora Sion, na severnoj strani njezinoj je grad cara velikoga.” (Psalam 48,1.2.)
Ulje je simbol Duha Božijeg, dato Hristu od strane Njegovog Oca prilikom Njegovog pomazanja na Nebu. Zapamtite, Isus je bio rođen Duhom Božijim i pomazan ponovo prilikom Njegovog krštenja na Jordanu.)
Jevrejska nacija je očekivala dolazak Sina Božijeg – Mesiju, i prilikom Isusovog rođenja anđeli su rekli pastirima kako je On stigao, govoreći; “Jer vam se danas rodi Spasitelj u gradu Davidovu, koji je Hristos Gospod .” (Luka 2,11.)
Kada su Jevreji videli delo Jovana Krstitelja, pitali su se da nije on Mesija; ” A kad narod beše u sumnji i pomišljahu svi u srcima svojim za Jovana; da nije on Hrist?” (Luka 3,15.)
Kada su Fariseji pristupili Jovanu Krstitelju, upitali su ga; “Ko si ti?” Jovan je odgovorio;”Ja nisam Hrist.” (Obratite pažnju na ovaj trenutak, jer je Jovan upravo rekao; ‘Ja nisam Pomazanik’. A ovo je izrekao pre nego se dogodilo Isusovo krštenje u Jordanu!)
Tada su ga fariseji upitali;”zašto dakle krštavaš kada nisi Hristos (Pomazanik), ni Ilija, ni prorok?” (Jovan 1,19-25.)
Jovan je odgovorio;”Ja sam glas onoga što viče u pustinji; poravnite put Gospodnji.” (Jovan 1, 23. – Isaija 40,3.)
Nakon što se Isus krstio, Andrija i Filip su sledili Isusa kao Njegovi učenici, verovali Ga da je Mesija – Spasitelj – Pomazanik. Oduševljen, Andrija je otrčao da potraži brata Petra govoreći; “Pronašli smo Mesiju, koji znači Hristos – Pomazanik – Spasitelj.” (Jovan 1,41.)
A sledećeg dana kada je Isus naumio otići u Galileju, našao je Filipa i reče mu;”Hajde za mnom.” A Filip nađe Natanaila pa mu reče;”Pronašli smo Onoga za koga je Mojsije pisao u Zakonu, kao i proroci, Isusa – sina Josifova iz Nazareta.” … i kada je Natanailo ugledao Isusa, reče mu; “Učitelju! Ti si Sin Božiji, Ti si car Izrailjev.” (Jovan 1, 45.49.)
Na izvoru Jakovljevu u Samariji, jedna žena Samarjanka uputila je Isusu ove reči;
“Znam da će doći Mesija koji se zove Hristos, a kad On dođe kazaće nam sve.” (Jovan 4,25.)
A Isus joj odgovori; “Ja Sam, koji sa tobom govorim.” (Jovan 4,26.)
Tada je žena ostavila sve i otrčala u grad da javi ljudima koga je srela, govoreći;
“Hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam učinila; da nije to Hristos?” (Jovan 4,29.)
“I mnogi Samarićani izašavši iz grada pođoše u susret Isusu, i mnogi od Samarjana verovahu Ga na osnovu svedočanstva žene koja svedočaše o Njemu, a oni Ga moljahu da On ostane sa njima; i On ostade tamo dva dana. A još više njih poverovaše u Njega na osnovu Njegove besede.” (Jovan 4, 30.39.40.41.) …pa sami potvrdiše svoju veru rečima;” A ženi govorahu; sada ne verujemo više za tvoju besedu, jer sami čusmo i poznasmo da je ovaj zaista Spas svetu – Hristos.” (Jovan 4,42.)
Ovi su ljudi i žena prepoznali Isusa kao Pomazanika – Sina Božijeg, pomazanoga od Boga!
