“Jer Bogu tako omilje svet da je i Sina svojega Jedinorodnoga dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.” (Jovan 3,16.)
Ovo je sigurno najpoznatiji tekst u čitavoj Bibliji; najdragocenije obećanje i dar, jer Bogu tako omilje svet da je dao Sina Svoga Jedinorodnoga da umre za čovečanstvo. Neverovatna ljubav!
“Otac nas voli, ali ne zbog te velike žrtve pomirenja, već se lično pobrinuo za žrtvu pomirenja zato što nas voli. Hrist je posrednik preko koga je On izlio svoju beskrajnu ljubav na pali svet. “Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom.” (2.Korinćanima 5,19.) Bog je trpeo sa svojim Sinom. Samrtna borba u Getsimaniji, smrt na Golgoti – bila je cena koju je srce Beskrajne Ljubavi platilo za naše otkupljenje.” Put Hristu str.13 (org. Str.4.5)
Takva ljubav prevazilazi našu moć razumevanja.
“Darivanje Hrista je vrhunska krunišuća istina Božije ljubavi i Njegovog Očinstva, kroz sva vremena i kroz svu večnost.” Izabrana svedočanstva – 1897.
OTAC JE DAO …
Razmotrite implikacije ovog divnog dara – Bog je dao Svog jedinog Sina. Pre nego je zemlja stvorena, Otac se složio da prihvati Sinovljevu dobrovoljnu ponudu da postane zamena za ljudsku vrstu. (ponuda uslovnog karaktera, ukoliko bude neophodno, u slučaju da čovek sagreši)
“I reci mu govoreći; ovako veli Gospod nad vojskama; evo čoveka kojemu je ime KLICA, koja će klijati s mesta svoga i sagradiće crkvu Gospodnju. Jer će On sagraditi crkvu Gospodnju, i nosiće slavu, i sedeće i vladati na svom prestolu, i biće sveštenik na prestolu svom i savet mirni biće među obojicom.” (Zaharija 6,12.13.)
Gledano vremenski unazad u večnosti, Sin se zavetovao da umre za čovečanstvo, i
“pre nego što su postavljeni temelji Zemlji, Otac i Sin sjedinili su se u zavetu da otkupe čoveka, ako ga sotona bude pobedio. Stegli su svoje ruke u svečanom zavetu da će Hrist postati jemac za ljudski rod.” Čežnja vekova str.716 (org. Str..834)
“Anđeo reče: “Misliš li da je Otac bez opiranja i borbe predao svog premilog Sina? Ne, ne”. Čak je i za samog Boga to predstavljalo jednu takvu borbu: da li da dozvoli da krivci propadnu, ili će svog ljubljenog Sina predati da umre njih radi.” Rani spisi str.139 (org. Str.127, 1845.)
Razmislite o riziku koji je On (Bog Otac) preuzeo. Postojao je takav rizik – po kojem bi Otac mogao da izgubi svog Sina za večnost!
“Cena našeg otkupljenja ne može biti shvaćena sve dok otkupljeni ne budu stajali sa svojim Otkupiteljem pred Božijim prestolom. Dok se slava večnoga doma bude razvijala pred našim ushićenim čulima setićemo se da je Isus sve to ostavio zbog nas, da nije postao samo izgnanik iz nebeskih dvorova, već da se zbog nas izložio opasnosti neuspeha i večnog gubitka.” Čežnja Vekova str. 96 (org. str..131) …
Kako li se Otac osećao kada je Njegov ljubljeni Sin bio prezren od strane onih, koje je bio došao da spase? Gledao Ga je kako umire na krstu, dok su mu se prolaznici izrugivali i podsmevali, i nije mogao ništa da učini da ga spase.
“Ili! Ili! Lama savahtani? u prevodu; Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?” (Matej 27,46.) (Psalm 22,1.)
Uzvisite Boga Neba, jer je patio zajedno sa Svojim Sinom!
“On Ga je dao ne samo da ponese naše grehe i umre kao naša žrtva, već Ga je dao palom ljudskom rodu. Bog je dao svoga Jedinorodnoga Sina da postane član ljudske porodice, da zauvek zadrži svoju ljudsku prirodu.” Čežnja vekova str. 11 (org. str..25)
Isus je odlučio da zadrži svoju čovečnost (ljudsku prirodu) za večnost.
“A On, prinevši jedinu (‘svagdašnju’-‘večnu’-jednom zauvek) žrtvu za grehe, sede sa desne strane Bogu…Imajući dakle velikoga poglavara svešteničkoga, koji je prošao nebesa, Isusa Sina Božijeg…koji je u svačemu bio iskušan, kao i mi, osim greha…da pristupimo dakle slobodno k prestolu blagodati…” (Jevrejima 10,12; 4,14-16.)
Razmislite o ovoj uzvišenoj realnosti.
Nikada više – nikada za čitavu večnost – Sin Božiji više neće biti isti onakav, kakav je bio pre svog utelovljenja u ljudsku prirodu!
Nikada!
“Kroz večna vremena On (Hrist) je povezan sa nama…Bog je usvojio ljudsku prirodu u ličnosti svoga Sina i preneo je u najviše nebo…U Hristu su međusobno povezane zemaljska i nebeska porodica. Proslavljeni Hrist je naš brat.” Čežnja vekova str.11 (org. str. 25-26.)
Naša srca trebalo bi da budu ispunjena dubokom zahvalnošću i ljubavlju dok promišljamo o ovako predivnoj ljubavi Boga Oca i Njegovog jedinog Sina.
