U toku poslednje etape Njegove zemaljske službe, Hrist je upitao učenike; “Ko govore ljudi da Ja, Sin čovečiji, jesam?” (Matej 16,13.KJV)
“A oni rekoše: jedni govore da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi da si Jeremija, ili jedan od proroka.” (Matej 16,14.)
“Reče im Isus: a vi šta kažete ko sam Ja?” (Matej 16,15.)
“A Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga živoga.” (Matej 16,16.)
Spasitelj je blagoslovio Petra za njegov odgovor, rekavši mu kako mu je to bilo otkriveno od strane Njegovog Nebeskog Oca. “Petar je iskazao veru dvanaestorice i toga dana pre nego što su se suočili sa velikom probom svoje vere, Sveti Duh Božiji je u sili počinuo na njima…Iako prikriven ljudskim obličjem, oni su razaznali slavu Božijeg Sina.” Čežnja vekova str.353 (org. str..412)
Neposredno pred vaskresenje Lazara, Isus je rekao Marti: “Ja sam vaskrsenje i život, onaj koji veruje u mene, i ako umre, živeće. I nijedan koji živi i veruje u mene neće umreti za večnost…da li veruješ ovo?” (Jovan 11,25.26.)
“Reče mu; Da, Gospode! Je verovah da si Ti Hristos – Sin Božiji, koji je trebalo da dođe na svet.” (Jovan 11,27.)
Martin odgovor jasno pokazuje kako je ona bila razumela da je Isus bio rođen u večnosti, jasno tvrdeći da je On bio Sin, koji je trebalo da dođe na svet. Božanstvo
Hrista je uverenost vernika u večni život, jer se u Njemu (Hristu) nalazi život večni, a svakako, tada u tom trenutku Njegovog života, Isus se oslanjao verom i poslušnošću na svog Oca kako bi mogao da vaskrsne mrtve, jer; “On je došao na svet da pokaže Božiju slavu, da bi čovek njenom silom koja obnavlja mogao da se uzdigne. Bog se otkrio u Njemu da bi On mogao da se otkrije u njima. Isus nije otkrio nikakve osobine, niti pokazao silu koja ljudima ne bi bila dostupna verom u Njega. Svi ljudi mogu imati Njegovu savršenu ljudsku prirodu, ako se pokore Bogu kao što je i On to činio.” Čežnja vekova str.572 (org. str.664.)
U svojim rečima upućenim Marti, Isus se radovao vremenu Njegovog drugog dolaska kada će mrtvi pravednici biti vaskrsnuti Njegovom životodavnom silom.
Jednom prilikom, razgovarajući sa Jevrejskim vođama, upitali su Isusa: “Da li si ti veći od našeg oca Avrama koji je umro? I od proroka koji su pomrli? Za koga ti sebe smatraš (gradiš)?” (Jovan 8,53.)
Nakon što je odao počast Svom Ocu, Isus im odgovori: “Zaista, zaista vam kažem, Ja sam (Ja postojim), pre nego se Avram rodio.” (Jovan 8, 58.)
Istog trenutka, Jevrejske vođe su shvatile da je Isus za sebe tvrdio da je On veliki “JA SAM”, i “tada uzeše kamenje da bace na Njega…” (Jovan 8,59.)
Žalosno je reći, kako su vođe Izrailjeve stajale licem k licu sa istim Onim, koji se obratio Mojsiju iz gorućeg grma na planini Horivu, uputivši mu reči:” JA SAM ONAJ KOJI JEST”, a nisu Ga prepoznali, nego su Ga odbacili. (2.Mojsijeva 3,1-6; 14,19; 23,20-23. i 1.Korinćanima 10,4.)
“I hodaše Isus u crkvi po tremu Solomunovu, a Jevreji ga opkoliše i govorahu mu: dokle ćeš mučiti duše naše? Ako si ti Hristos, kaži nam slobodno.” (Jovan 10,23,24.)
Drugim rečima, oni ga upitaše: Da li si ti Pomazanik? (Da li si ti Hristos?)
Ovo pitanje se nije odnosilo na Isusovo krštenje na Jordanu, jer su mnogi bili prisutni na licu mesta skoro tri i po godine ranije, a špijuni su ga pratili gotovo na svakom njegovom koraku. Njihovo pitanje odnosilo se na to; da li On tvrdi da je Pomazanik sa Nebesa, koji je trebalo da dođe?
“Isus im odgovori: Ja vam kazah, pa ne verujete. Dela koja tvorim ja u ime Oca svojega, ona svedoče za mene.” (Jovan 10,25.)
“U svojim srcima su čuli glas Duha koji Ga je proglašavao za Pomazanika Izrailja, i koji ih je podsticao da i sami priznaju da su Njegovi učenici… Međutim, pošto su Ga odbacili, bilo bi isuviše ponižavajuće da Ga prihvate kao Mesiju. Budući da su svoje noge postavili na stazu neverstva, bili su isuviše gordi da priznaju svoju zabludu.” Čežnja vekova str.268 (org. str..322.)
Isus je nastavio govoreći: “Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu. I ja ću im dati život večni i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz moje ruke. Otac moj koji mi ih dade veći je od svih; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mojega. Ja i Otac jedno smo.” (Jovan 10, 27-30.)
“A jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju.” (Jovan 10,31.)
“Isus im odgovori; mnoga vam dobra dela javih od Oca svojega, za koje od onih dela bacate kamenje na mene?” (Jovan 10,32.)
“Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: za dobro delo ne bacamo kamenje na tebe, nego za bogohuljenje, jer si čovek, a govoriš za sebe da si Bog.” (Jovan 10,33.)
“Kako vi govorite onome kojega Otac posveti (pomaza) i posla na svet: bogohuliš, što rekoh: JA SAM Sin Božiji?” (Jovan 10,36.) – (napomena: Ime koje je Otac dao Sinu – JHWH – Ja Sam Onaj Koji Jesam)
Fariseji i verske vođe Izrailja nisu imali izgovora, nego su nastavili sa svojim zlim namerama da Ga ubiju.
