Jednom prilikom Isus je došao u Jerusalim za jedan od praznika Jevrejskih, i prolazeći pored banje Vitezde izlečio je čoveka koji je tamo ležao, a bolovao je kao nepokretan trideset osam godina. Naredio mu je da: “ustane, pokupi svoj odar i hoda” (Jovan 5,8.) .. i čovek odmah ozdravivši, radosno otide…
Ali toga dana bio je Šabat (Sabbath). Nedugo potom, Jevreji optužiše tog čoveka zbog kršenja Šabata.
Kasnije u hramu, taj čovek je, ne znajući za neprijateljstvo verskih vođa prema Isusu, rekao Farisejima, koji su ga ispitivali, ko ga je izlečio. Kao posledica tog događaja, Isus je bio izveden pred Sinedrion da odgovori na optužbe zbog kršenja Šabata.
U svoju odbranu, Isus je rekao; “da je došao oslobodi Šabat od teških zahteva koji su ga (Šabat) učinili prokletstvom umesto blagoslovom…Isus im je saopštio da je delo izlečenja bolesnih u skladu za zakonom o Šabatu….i još je rekao da:”…Sin ne može činiti ništa sam od sebe, nego što vidi da Otac čini; jer što On čini, ono i Sin čini onako.” (Jovan 5,19.)… Hristovo delo izlečenja bolesnog bilo je u savršenom skladu sa Zakonom. Ono je odalo počast Šabatu. Hristos je istakao svoja jednaka prava sa Bogom u obavljanju posla koji je bio isto tako svet i istog karaktera kao onaj koji je vršio Otac na Nebu.
Međutim, fariseji su se još više razjarili. Prema njihovom shvatanju, On, ne samo što je prekršio Zakon, već je time što je Boga nazvao Ocem svojim’ proglasio sebe jednakim Bogu… Bes poglavara nije znao za granice… Hristos je odbio optužbe o bogohuljenju. ‘Moja je vlast’ rekao je, da vršim ovo delo za koje me optužujete, što sam Ja Božiji Sin, jedno (jednak) sa Njim (Ocem) po prirodi, po volji i cilju.” Čežnja vekova str.161-163. (org. str..204-209)
Problem kod Jevrejskih vođa nije bio doktrinalne prirode ili verovanja da je Mesija bio božanski Sin Božiji, već je naprosto bio u tome što Jevreji nisu verovali da bi Isus mogao biti ta Osoba – Sin Božiji, Mesija, Pomazanik Božiji.
Iznenada je optužba zbog kršenja Šabata izgubila na značaju, jer se sada pred crkvenim saborom pojavila mnogo veća, značajnija optužba, koja je glasila: TVRDIŠ DAKLE DA SI SIN BOŽIJI?
Na Njegovom suđenju pred Sinedrionom, Isus je upitan pod zakletvom: “zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos – Sin Božiji?” (Matej 26,63.)
“Reče mu Isus: ti kaza, ali Ja vam kažem: odsada ćete videti Sina čovečijeg gde sedi sa desne strane sile i ide na oblacima nebeskim.” (Matej 26,64.)
“Tada je poglavar sveštenički razderao svoje haljine govoreći: huli na Boga; šta nam trebaju više svedoci? evo sad čuste hulu njegovu.” (Matej 26,65.)
“Šta mislite? A oni odgovarajući rekoše; zaslužio je smrt.” (Matej 26, 66.)
Jasno je bilo da je Jevrejska nacija razumela da je Isus tvrdio da je Sin Božiji, u smislu da je On bio božansko biće i da je On bio Onaj koji; “kao Sin čovečiji iđaše s oblacima nebeskim, i dođe do Starca (Boga Oca) i stade pred Njim. I dade mu se vlast i slava i carstvo da mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast je Njegova vlast večna, koja neće proći, i carstvo se Njegovo neće rasuti.” (Danilo 7,13.14.)
Zbog tvrdnje da je Njegovo božansko poreklo istina, a koje je Njegovo božansko Sinovstvo, Hristos je bio optužen za bogohuljenje, proglašen krivim i osuđen na smrt.
Kada su Ga izveli pred Pilata, verske vođe i službenici povikaše; ‘raspni Ga, raspni Ga!’ Pilat im je rekao; “uzmite ga vi i razapnite ga, jer ja ne nalazim krivice na njemu.” (Jovan 19,6.)
“Odgovoriše mu Jevreji; mi imamo zakon i po zakonu našem treba da umre, jer sebe predstavlja Sinom Božijim.” (Jovan 19,7.)
Pilat je potom upitao Isusa; “Odakle si ti?” A Isus mu ne dade odgovora.” (Jovan 19,9.) I tada Ga je Pilat predao da bude razapet.
“A koji prolažahu huljahu na Njega mašući glavama svojima, i govoreći; ‘ti koji crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš pomozi sam sebi; ako si Sin Božiji, siđi sa krsta.” (Matej 27,39.40.)
Malo su ovi muškarci i žene razumeli od toga šta bi se dogodilo da je Isus tada zaista sišao sa krsta, tada više ne bi bilo spasenja za ljudski rod. Hvala Bogu što je Isus odbio da sluša njihove uvrede.
“A tako i glavari sveštenički s književnicima i starešinama podsmevajući se govorahu; drugima pomože, a sebi ne može pomoći. Ako je car Izrailjev, neka siđe sad sa krsta pa ćemo Ga verovati. On se uzdao u Boga, neka mu pomogne sad, ako Mu je po volji, jer je govorio; Ja Sam Sin Božiji.” (Matej 27,41-43.)
“Podsmevajući se Spasitelju, ljudi koji su se smatrali tumačima proročanstava ponavljali su baš one reči za koje je Nadahnuće predskazalo da će ih ovom prilikom izgovarati…Međutim, iako podsmešljivo izgovorene, ove reči navele su ljude da tako istražuju Pisma kao nikada ranije. Mudri ljudi su čuli, istraživali, razmišljali i molili se.” Čežnja vekova str. 643. (org. str. 749.)
