Zasnovano na Mateju 19,13–15; Marku 10,13–16; Luki 18,15–17.
Isus je uvek voleo decu. Prihvata je njihove izraze naklonosti i njihovu iskrenu, neusiljenu ljubav. Zahvalno veličanje s njihovih čistih usana bilo je muzika za Njegove uši i osveženje za Njegov duh, kad je bio izmučen dodirom s lukavima i licemernim ljudima. Kud god je Spasitelj išao, dobroćudnost Njegovog lica i Njegovo nežno, ljubazno držanje zadobijalo je ljubav i poverenje dece.
Među Jevrejima bilo je uobičajeno da majke donose svoju decu rabinu da ih blagoslovi stavljajući ruku na njih, ali Spasiteljevi učenici smatrali su da je Njegov rad suviše važan da bi se prekidao na taj način. Kad su majke sa svojim mališanima dolazile k Njemu, učenici su ih s negodovanjem posmatrali. Smatrali su tu decu suviše malom da bi mogla imati neke koristi od posete Isus i zaključili da će On da bude nezadovoljan zbog njihovoh prisustva. Međutim, učenici su bili ti s kojima On nije bio zadovoljan. Spasitelj je razumeo brigu i teret majki koje su težile da vaspitaju svoju decu u skladu s Božjom reči. On je čuo njihove molitve. On ih je sam privukao k sebi.
Jedna majka sa svojim detetom napustila je svoj dom da nađe Isusa. Usput je o svojoj nameri pričala svojoj susedi, te je i ona zaželela da joj Isus blagoslovi decu. Tako se sakupila grupa majki sa svojim mališanima. Neka od ove dece izašla su iz onog doba ranog detinjstva i stupila u doba mladosti. Dok su majke izražavale svoju želju, Isus je blagonaklono slušao njihov stidljiv zahtev praćen suzama. Međutim, sačekao je da vidi kako će učenici postupiti prema njima. Kad je video da vraćaju majke, misleći da mu čine uslugu, otkrio im je njihovu grešku, rekavši: »Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takovih carstvo Božije.« Uzeo je decu u naručje, položio ruke na njih i dao im je blagoslov po koji su došli.
Majke su se utešile. Vratile su se svojim domovima osnažene i blagoslovljene Hristovim rečima. Bile su ohrabrene da s novom radošću ponesu svoj teret i s puno nade rade za svoju decu. Današnje majke treba da prihvate Njegove reči sa istom verom. Hristos je i danas isto tako naš lični Spasitelj kao što je bio dok je kao čovek živeo među ljudima. On je isto tako pomoćnik majkama danas kao što je bio dok je u svoje naručje uzimao mališane u Judeji. Deca naših porodica isto su tako otkupljena Njegovom krvi kao što su to bila deca iz onih vremena.
Isus poznaje teret koji leži na srcu svake majke. On čija se majka borila s neimaštinom i oskudicom, saoseća sa svakom majkom u njenom mukotrpnom radu. On koji je krenuo na dugi put bi bi oslobodio brižno srce žene Hananejke, učiniće isto toliko i za današnje majke. Njega koji je vratio jedinca udovici iz Naina, i koji se u svojim samrtnim mukama na krstu setio svoje majke, i danas dira materinska žalost. U svakoj žalosti, u svakoj potrebi, On će pružiti utehu i pomoć.
Neka majke dođu Isusu sa svojim teškoćama. One će naći milost koja će da bude dovoljna da im pomogne u podizanju njihove dece. Vrata su otvorena svakoj majci koja želi položiti svoj teret kraj Spasiteljevih nogu. On koji kaže: »Pustite decu neka dolaze k meni; i ne branite im«, još uvek poziva majke da dovedu svoje mališane da ih blagoslovi. Čak i novorođenče u naručju svoje majke može prebivati u zaklonu Višnjega verom majke koja se moli. Jovan Krstitelj je bio ispunjen Svetim Duhom od svoga rođenja. Ako želimo živeti u zajednici s Bogom, mi takođe možemo očekivati da naše mališane, već od njihovih najranijih dana, oblikuje božanski Duh.
U deci koja su došla u dodir s Njim Isus je video ljude i žene koji će postati naslednici Njegove milosti i podanici Njegovog carstva, a neki od njih mučeći se za Njega. On je znao da će Ga ova deca slušati i prihvatiti kao svog Otkupitelja mnogo spremnije nego odrasli ljudi, od kojih su mnogi imali svetovnu mudrost i tvrdo srce. U svome poučavanju On se spustio na razinu njihovog razumevanja.On, Veličanstvo Neba nije s prezirom odgovarao na njihova pitanja i pojednostavio je svoje važne pouke da bi odgovarale njihovom dečjem razumevanju. On je u njihove umove posijao seme istine, koje će u godinama koje dolaze izniknuti i doneti rod za večni život.
Još uvek je tačno da su deca najpremčivija za pouke iz Evanđelja; njihova srca otvorena su božanskom uticaju, snažna da zadrže primljene pouke. Mala deca mogu da budu hrišćani, snažna da zadrže primljene pouke. Mala deca mogu da budu hrišćani da iskustvom koje je u skladu sa njihovim godinama. Potrebno je da se odgajaju u duhovnosti i roditelji treba da im pruže svaku prednost da bi mogli oblikovati karakter po uzoru na Hristov karakter.
Očevi i majke svoju decu treba da smatraju mlađim članovima Gospodnje porodice koje su im poverena da ih odgajaju za Nebo. Pouke koje sami učimo od Hrista treba da prenesemo svojoj deci onako kako ih mladi umovi mogu prihvatiti, otkrivajući im, malo-pomalo lepotu nebeskih načela. Na taj način, hrišćanski dom postaje školom u kojoj roditelji služe kao pomoćni učitelji, dok je sam Hristos glavni učitelj.
U radu za obraćenje naše dece ne bismo smeli očekivati snažne osećaje kao osnovni dokaz svedočenja o grehu. Nije nužno znati ni tačno vreme njihovog obraćenja. Trebamo ih poučiti da svoje grehe donesu Isusu i potraže od Njega oproštenje, verujući da On prašta i da ih prihvata kao što je prihvatao decu kad je lično bio na Zemlji.
Kad majka uči svoju decu da je slušaju zato što je vole, ona im daje i prve pouke iz hrišćanskog života. Majčina ljubav predstavlja za dete Hristovu ljubav, i mališani koji imaju poverenja u majku i slušaju je, uče da imaju poverenja i budu poslušni Spasitelju.
Isus je bio uzor deci i primer očevima. On je govorio kao čovek koji ima vlast i Njegove reči imale su silu; pa ipak u svim svojim postupcima prema grubim i neobuzdanim ljudima nije upotrebio nijedan neljubazan ili neuljudan dokaz. Hristova milost u srcu usadiće nebesko dostojanstvo i osećaj za ono što odgovara trenutku. On će ublažiti sve što je grubo i pokoriti sve što je oporo i neljubazno. To će povesti i očeve i majke da sa svojom decom postupaju kao s razumnim bićima, onako kako bi želeli da se s njima postupa.
Roditelji, u odgajanju svoje dece, proučavajte pouke koje je Bog dao u prirodi. Kad biste gajili neki karanfil, ili ružu, ili ljiljan kako biste to činili? Pitajte vrtlara kako postiže da svaka grana i svaki list tako divno buja i razvija se u savršenom skladu i lepoti. On će vam reći da to nije postigao grubim dodirom niti silovitim naporima, jer bi to samo polomilo nežne izdanke. To su bile male pažnje koje su se često ponavljale. On je zalivao tlo, a biljke koje su se razvijale štitio je od snažnih vetrova i žarkog sunca, a Bog je učinio da bujaju i cvjetaju u lepoti. U postupanju sa svojom decom sledite metodu vrtlara. Nežnim dodirom, pokazivanjem ljubazne pomoći trudite se da njihove karaktere oblikujete po ugledu na Hristov karakter.
Ohrabrite izraz ljubavi prema Bogu i jedan prema drugome. Razlog što u svetu ima tako puno ljudi i žena tvrdoga srca, sastoji se u tome što se prava ljubav smatrala slabošću, što se obeshrabrivala i potiskivala. Bolja priroda ovih ljudi bila je gušena u detinjstvu i sve dok svetlost božanske ljubavi ne raskravi njihovu hladnu sebičnost, njihova sreća zauvek će da bude uništena. Ako želimo da naša deca imaju nežni Isusov duh i naklonost koju anđeli pokazuju prema nama, moramo ohrabrivati pobude plemenitosti i ljubavi koje nosi detinjstvo.
Učite decu da vide Hrista u prirodi. Izvedite ih napolje, pod veličanstveno drveće, u vrt i učite ih da u svim veličanstvenim delima stvaranja vide izraz Njegove ljubavi. Poučavajte ih da je On uspostavio zakone koji upravljaju svim bićima, da je On postavio zakone i za nas i da su ti zakoni za našu sreću i radost. Nemojte ih zamarati dugim molitvama i dosadnim opomenama, već ih očitim poukama iz prirode naučite poslušnosti Božjem zakonu.
Kad ih pridobijete da imaju poverenja u vas kao Hristove sledbenike, lako ćete ih učiti o velikoj ljubavi kojom nas je On ljubio. Kad pokušate objasniti istine o spasenju i ukažete deci na Hrista kao ličnog Spasitelja, anđeli će biti kraj vas. Gospod će očevima i majkama dati milost da svoje mališane zainteresiraju uzvišenom pričom o Detetu iz Vitlejeme koje je zaista nada sveta.
Kad je Isus kazao svojim učenicima da ne brane deci da dođu k Njemu, govorio je svojim sledbenicima svih vekova – službenicima Crkve, propovednicima, pomoćnicima i svim hrišćanima. Isus privlači decu k sebi i On nam nalaže: »Ne zabranjujte im dolaziti k meni«, kao da kaže – Ona će doći ako ih ne sprečite.
Nemojte dozvoliti da vaš karakter koji nije sličan Hristu pogrešno prikaže Isusa. Nemojte udaljiti mališane od Njega svojom hladnoćom i grubošću. Nemojte postati uzrok njihovom osećaju da im Nebo neće biti prijatno mesto ako ste vi tamo. Ne govorite o veri kao o nečemu što deca ne mogu razumeti i ne postupajte tako kad se od njih ne očekuje da u detinjstvu prihvate Hrista. Nemojte im preneti pogrešan utisak da je Hristova vera, vera sumornosti i da se dolaženjem Spsitelju moraju odreći svega što čini život radosnim.
Kad Sveti Duh podstakne srca dece, sarađujte u Njegovom radu. Učite ih da ih Spasitelj poziva, da Mu ništa ne pričinjava veću radost nego kad Mu se predaju u cvetu i svežini svojih godina,
Beskrajnom nežnošću Spsitelj posmatra duše koje je iskupio svojom krvlju. One su Njegove zahvaljujući Njegovoj ljubavi. On ih posmatra neiskazanom čežnjom. Njegovo srce široko je otvoreno ne samo za decu najboljeg ponašanja već i za onu koja su nasledila rđave crte karaktera. Mnogi roditelji ne razumeju koliko su odgovorni za ove nedostatke svoje dece. Oni su ih učinili takvima. Sa zabludelima ne postupaju nežno i mudro. Ali Isus sa sažaljenjem posmatra ovu decu. On vidi sve od uzroka do posledice.
Hrišćanski radnik može postati Hristovo oruđe u dovođenju ove dece Spasitelju. Mudrošću i istančanim razumevanjem on ih može privezati za svoje srce, može im pružiti ohrabrenje i nadu i Hristovom milošću može ih videti preobraženog karaktera, tako da se za njih može reći: »Jer je takovih carstvo nebesko.«
