Hrišćanski život je nešto više nego što se to obično misli. On se ne sastoji samo iz pitomosti i strpljenja, krotosti i ljubaznosti. Hrišćanin je uvek spreman da blago odgovori na gnevno pitanje, ali je isto tako spreman da se herojski odupre zlu. On mora da ima herojsku hrabrost da bi se mogao suprotstaviti protivniku koji ide “kao lav ričući … i traži koga da proždere”. 1. Petrova 5,8. “Protivite se đavolu, i pobeći će od vas” (Jakov 4,7) — je božansko ohrabrenje hrišćanske hrabrosti, čvrstine, energije i istrajnosti.
Hrišćanin zna da “svemu ima vreme, i svakom poslu pod nebom ima vreme”. Propovednik 3,1. Ima vrame kad treba sedeti i čekati Gospoda, a ima vreme kad treba ustati i boriti se za ono što je pravo.
Uravnotežen karakter je ne samo krotak i strpljiv, nego je i hrabar i nepokolebljiv. Nijedna crta karaktera ne sme se razvijati na štetu druge. Uravnoteženost karaktera sprečava da oduševljenje postane fanatizam, a revnost netrpeljivost.
Krotost i hrabrost menjaju istoriju, ali one nisu samo istorijske vrline! One i danas gospodare u svim životnim okolnostima jednog hrišćanina kao nekada u istoriji o Mojsiju i Izrailju. Krotost je bila zlatna žica Mojsijevog karaktera, upletena čeličnom hrabrošću. Da ponovimo ukratko njegovu biografiju. Rođen je kao rob u bogatom Egiptu i bio osuđen na smrt pre nego što je počeo da živi. Ostao je u životu, jer ga je krila neustrašiva i dobra majka. Svoju hrabrost i poverenje u Boga pokazala je i onda kada je načinila nepromočiv kovčežić i sakrila ga među trskom na obali Nila. Po Božjem proviđenju, Mojsija je pronašla egipatska princeza i posinila ga. Kao naslednik faraonovog prestola, Mojsije je dobio najviše obrazovanje na egipatskom dvoru. Ali četrdeset godina kasnije umesto na presto, otišao je u izgaanstvo. Njegova hrabrost nije išla ukorak sa njegovom krotošću. Zato je sve izgubio i pobegao u Sinajsku pustinju. Tamo je postao pastir za sledećih četrdeset godina, dok je njegov narod i dalje podnosio teško ropstvo u Egiptu.
Za to vreme Mojsijev karakter je pretrpeo znatne ispravke. A onda, u godinama kad obično prestaje svaka aktivnost, Bog je pozvao Mojsija za novih četrdeset godina službe. Kad je Mojsije navršio osamdeset godina, njegovo stvarno životno delo je tek počinjalo. Ali, pre nego što je Mojsije promenio tok istorije, Bog je našao način da ispita njegovu krotost i hrabrost. Evo nas na samom ispitu. On počinje prvim stihom četvrte glave Druge knjige Mojsijeve. Mojsije je sreo Boga kod žbuna koji je stalno goreo ali nije sagorevao. Tu je Mojsije dobio uputstva o svom zadatku. Trebalo je da se vrati u Egipat i zatraži slobodu za svoj narod od samog faraona. Mojsijevo ustezanje bilo je izraz njegove poniznosti, ali je u sledećem trenutku pokazao takvu hrabrost koja ga je uvrstila u red najhrabrijih ljudi svih vremena.
“A Mojsije odgovori i reče: Ali neće mi verovati ni poslušati glasa mojega; jer će reći: Nije ti se Gospod javio.” 2. Mojsijeva 4,1. Bio je to znalački odgovor, ali Bog se ne ravna prema ljudskoj logici i znanju, baš kao ni hrišćanska hrabrost. Mojsijeva hrabrost trebalo je da se oslanja na veru u Boga, a ne na snagu svoga uma. Trebalo je da gleda u lice opasnosti poslušnošću, a ne iskustvom, hrabrošću, a ne logikom.
“A Gospod mu reče: Šta ti je to u ruci? A on odgovori: Štap.” 2. Mojsijeva 4,2. Naravno, Bog je znao šta Mojsije ima u ruci. Svojim pitanjem samo je obratio Mojsijevu pažnju na njega. Bio je to običan pastirski štap iz onog vremena, dugačak, malo povijen na vrhu, kojim je Mojsije mogao da zaustavi ovcu kad beži ili zađe s puta. To je bio instrument njegove profesije, jedan od najstarijih od svih instrumenata na svetu, i jedan od najskromnijih. Sada, međutim, ovaj štap će postati instrument mnogih čudesa. Na kraju će biti nazvan “Božji štap”.
“Baci ga na zemlju”, diktirao je Bog Mojsiju zadatak iz hrabrosti. Mojsije je to učinio i šta se dogodilo? “A on posta zmija.” Štap se pretvorio u zmiju i Mojsije smesta “pobeže od nje”. 2. Mojsijeva 4,3. Prema ljudskoj logici, Mojsije je učinio ono što je bilo najpametnije. Mojsije je živeo u pustinji četrdeset godina i poznavao je zmije. Čim je pobegao od ove, ona je bez sumnje bila neka poznata otrovnica ili neka nepoznata zmija zastrašujućeg izgleda.
A onda je došla neobična naredba. Bog je naredio Mojsiju da se vrati: “Uhvati je za rep!” Bila je to odlučujuća proba Mojsijeve vere i hrabrosti, a ne šala. Bog se nije igrao s Mojsijem. Trebalo je da se vidi da li Mojsije ima hrabrosti da izvrši što će Bog tražiti od njega kao vođe izrailjskog naroda. Uhvatiti živu otrovnicu za rep je mnogo lakše reći nego učiniti. Zmije otrovnice se ne hvataju za rep niti se to čini golim rukama. Takav pokušaj bio bi ravan samoubistvu. Zmija može da se okrene kao munja i da ujede pre nego je iko dotakne.
Mojsije je znao da je opasno uhvatiti zmiju za rep. Bilo je to suprotno njegovom iskustvu i razumu. Ali u Božjem prisustvu morao je da odbaci svoje razloge i da postupi jedino po veri u Božju reč. Samo tako je mogao da prođe kroz ovu herojsku probu vere i hrabrosti. Morao je da više veruje u Božju reč nego u svoj zdravi razum i veliko iskustvo. Tek kad je naučio da neustrašivo posluša, mogao je da postane izabrani vođa Božjeg naroda.
To je i učinio. Kad se okrenuo prema zmiji, u njegovim očima ogledala se hrabrost, vera i poslušnost. Vraćao se gledajući čvrsto neprijatelja u lice. Nije skretao pogled suočavajući se sa neizbežnom smrću. Poslušnost je mogla značiti sigurnu smrt, ali Mojsije je poslušao. Pružio je ruku. “I pruži ruku svoju i uhvati je, i opet posta štap u ruci njegovoj.” 2. Mojsijeva 4,4.
Uprkos svojim poodmaklim godinama Mojsije je bio čovek preduzimljivosti i snage, inače se nikada ne bi usudio da uhvati zmiju za rep. On je pokazao veru, poslušnost i hrabrost — tri osobine koje su nam uvek potrebne.
Jednim čudom, zmija je opet postala štap. Bog je bio gospodar situacije. Sada je Mojsije znao da može imati poverenja u Božje naredbe. Drugim rečima, znao je da može svaki problem rešiti verom, hrabrošću i poslušnošću. Njegova hrabrost bila je nagrađena. Iz tih stopa pastir je postao jedan od najvećih oslobodilaca u istoriji sveta i Božji besmrtni prorok.
