USTANI I SVETLI SE!
“Ustani, svetli se, jer je došla svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te. Jer, gle, mrak će pokriti zemlju i tama narode; a tebe će obasjati Gospod i slava Njegova pokazaće se nad tobom. I narodi će doći k videlu tvom i ka svetlosti koja će te obasjati. Podigni oči svoje unaokolo, i vidi: svi se skupljaju i idu k tebi, sinovi će tvoji iz daleka doći i kćeri tvoje nosiće se u naručju.” (Isaija 60:1-4)
Isaija opisuje taj slavni posao koji je Izarialj trebao da uradi, da je došlo, naravno, do reforme medju narodom. Izveštaj nam kaže da sinovi Izrailjevi nisu, nažalost, uspeli da ispune delo obraćenja u sebi lično i to je bio razlog što Bog nije mogao da ih izbavi od spoljašnjih neprijatelja a isto tako i da ih učini svojim predstavnicima u delu spasenja neznabožaca. Analogno tome, prednosti i obaveze Zaveta koji je Bog učinio sa njima, predani su duhovnom Izrailju. Zato i ovo poglavlje knjige proroka Isaije u potpunosti se takodje odnosi i prema ljudima našeg vremena.
“Da je Izrailj ostao veran svome zvanju, tada bi svi narodi zemlje uživali u njihovim blagoslovima. Medjutim, srca onih kojima je bilo povereno znanje o spasonosnoj istini, ostala su netaknuta potrebama okolnih naroda. Iz razloga što su planovi Bozji za neznabožce bili zaboravljeni, na njih se počelo i gledati kao na nedostojne Njegove blagodati. Svetlost istine bila je sakrivena i svuda je carovala tama. Gusti mrak neljubaznosti pokrio je narode; samo mali broj njih znao je za ljubav Božju. Svuda je carovala bezakonje i sujeverje. Ovo je bilo stanje sa kojim se susreo Isaija kada je pozvan u proročku službu, ali on se nije razočarao jer je u njegovim ušima odzvanjao zvuk pobedonosnog hora andjela, koji su okruživali presto Božji: “Puna je sva zemlja slave Njegove!” (Isaija 6:3) Njegova vera bila je utvrđena vidjenjima slavnih pobeda crkve Božje, kada “zemlja bude ispunjena poznanjem Gospodnjim, kao što vode ispunjavaju more.” (E.G. White, Proroci i Carevi, 371.2)
Stihovi od 3-10 u Isaiji 60. poglavlju govore nam da je Izrailj ispunio svoju dužnost u svetu da bude “sveti narod”, tada bi svi ostali narodi služili živome Bogu i prinosili Mu darove. Naravno, najvažnije u ovome nisu materijalna bogatstva već duhovni blagoslovi koje prorok opisuje u ovim stihovima.
Nebeski plan spasenja dovoljno je velikodušan da može obuhvatiti ceo svet. Bog želi da udahne u izmučeno čovečanstvo duh životni, i On neće dopustiti da, makar to bila i jedna duša koja iskreno čezne ka onome što je uzvišeno i bolje nego ono što nudi ovaj svet, ostane razočarana. On stalno šalje svoje andjele onima koji se, ne gledajući na teške prilike u životu, mole sa verom za Njegovu silu, koja bi im donela izbavljenje i mir. Ovo proročanstvo koje se nije ispunilo kroz starozavetni Božji narod, Gospod ispunjava danas kroz svoj verni narod a prilikom Drugog dolaska Isusa Hrista Sina Božjeg videće se kruna njihove vernosti.
“Ustani, svetli se, jer je došla svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te” (Is. 60, 1). Ova poruka upućena je onima koji su pošli u susret Hristu, koji dolazi u velikoj sili. On dolazi u svoj slavi svojoj i u slavi Oca svojega. On dolazi u pratnji svih svetih anđela. Dok sav svet bude tonuo u mraku, u svakom stanu svetih videće se blistavo svetlo. Oni će zapaziti prve znake Njegove ponovne pojave. Njegova slava i uzvišenost blistaće besprekorno neobjašnjivom svetlošću, i Hristos Iskupitelj biće predmet divljenja, slave i obožavanja svih koji Mu služe. Dok nepokajani budu bežali od Njegove prisutnosti, Njegovi sledbenici će se radovati. Patrijarh Jov, misleći upravo na vreme ponovnog Hristovog dolaska kaže: ”Ja isti vidjeću Ga, i oči moje gledaće Ga, a ne drugi” (Jov 19, 27). Svojim vernim sledbenicima Hristos je bio svakodnevni pratilac i najprisniji prijatelj. Oni su živeli u tesnoj povezanosti i stalnoj zajednici s Bogom. Nad njima se pokazala slava Gospodnja. U njima se ogleda svetlo poznanja slave Božje u licu Isusa Hrista. Sada se oni raduju nepomućenim zracima sjaja i slave Cara nad carevima u veličanstvu i krasoti Njegovoj. Oni su spremni za zajednicu neba, jer im je nebo još ovde bilo stalno u srcu.” (E.G.White, Hristove Očigledne Pouke, 419)
