»I anđeo… zakle se onim koji živi va vek veka… da vremena već neće biti.« (Otkrivenje 10,5.6)
Poruka iz 14. glave Otkrivenja koja objavljuje da čas Gospodnjeg dolaska dolazi, data je u vreme kraja. Anđeo iz 10. glave Otkrivenja predstavljen je kao onaj koji jednom nogom stoji na moru, a drugom na zemlji pokazujući da će poruka biti odnesena do udaljenih zemalja, da će preći okean i ostrva na moru čuće objavu poslednje poruke upozorenja.
»I anđeo koga videh gde stoji na moru i na zemlji, podiže ruke svoje k nebu, i zakle se onim koji živi va vek veka, koji sazda nebo i što je na njemu, i zemlju i što je na njoj, i more i što je u njemu, da vremena već neće biti« (Otkrivenje 10,5.6). Ova poruka objavljuje kraj proročanskog vremena.
Nijedna koprena nije pala na zajednicu vernika a da Bog nije ukazao na nju; nijedna sila koja se protivila nije ometala Božje delo koje je On predvideo. Sve se događalo onako kako je On prorekao preko svojih proroka. On nije ostavio svoje verne u mraku, zaboravljene, već ih je utvrdio. Kroz Njegovo proviđenje, koje se događa u tačno određeno vreme svetske istorije, jer Njegov Sveti Duh inspiriše proroke da prorokuju, Njegove namere biće ispunjene i utvrđene. Njegov zakon je povezan sa Njegovim prestolom, a sotonski podanici ne mogu ga uništiti. Bog čuva i prožima istinu. Ona će živeti, iako povremeno može izgledati da je prekrivena tamom. Hristovo jevanđelje je zakon koji se ogleda u karakteru. Prevare koje postoje, svako oruđe koje brani laž, sve zablude koje sotonini podanici kuju, na kraju će zauvek biti slomljene, a trijumf istine biće poput izlaska Sunca. Sunce pravde će zasjati sa isceljujućim zracima na Njegovim krilima, i cela će Zemlja biti ispunjena Njegovom slavom.
