Do sada se svako naučno traženje Boga pokazalo kao bezuspešno. Bog se nije mogao naći ni teleskopom ni mikroskopom. Tražiti Boga leteći po nebu je uzaludan posao. „To su visine nebeske, šta ćeš učiniti?”, rakao je nadahnuti pisac Knjige o Jovu (11, 8). Bog se ne podvrgava ispitivanju ni u zemaljskim ni u nebeskim laboratorijama. Nema načina da ljudski um shvati večnost koja je za nama i onu koja je pred nama. Nema dokaza koji će ubediti čoveka da Bog živi i vlada univerzumom ako on ne želi da bude ubeđen. Ako želimo da nađemo Boga, moramo prihvatiti Hristovo načelo pravog istraživanja: “Ko hoće njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.” Jovan 7,17.
Mnogi naučnici su pokušavali da nađu Boga ne želeći da čine njegovu volju. To je najčešći razlog što mnogi vrsni naučnici nisu mogli da pronađu Boga metodom koju upotrebljavaju. To je isto tako razlog zašto je toliko mnogo neistina napisano o Bogu. I najdublje znanje nekog čoveka može da bude u najširem raskoraku sa njegovom ličnom ispravnošću. Veština jednog hirurga je sasvim nezavisna od njegovog privatnog morala Umetnik na violini može da bude sasvim slabog karaktera kao čovek. Jednostavno rečeno, čovečje znanje ne mora da ide ukorak s pozitivnim principima u njegovom životu. To je glavni razlog što je Hristas rekao: “Hvalim Te, Oče, Gospode neba i Zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i naučenih, a objavio si deci.” Matej 11, 25.
Nema boljeg načina da upoznamo Boga nego što je izvršavanje njegove volje. Odbiti usklađivanje sa Božjom voljom znači zatvoriti vrata saznanja o Bogu. Bog se ne otkriva onima koji ga traže samo iz radoznalosti. Niko neće naći Boga razmišljanjam. Pravo saznanje o Bogu može naći samo onaj koji, prema Hristovim rečima, „čini po volji Oca mojega koji je na nebesima”. Matej 7,21. Davno pre Hristovog rođenja prorok je rekao: “I tražićete me, i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim.” Jeremija 29,13.
Uključivanje srca u traženju Boga znači ozbiljnost i iskrenost. Bog gleda ne samo na naše istraživanje nego i na naše delovanje. “Ne možete služiti Bogu i bogatstvu!” (Luka 16,13), rekao je Isus. Ne možemo jednim okom tražiti Boga a drugim gledati u stranu. To je najveća greška onih koji misle da nađu Boga. Ako ne postave Boga na prvo mesto u svom životu, Bog im se nikad neće otkriti. Hristove reči: “Nego ištite najpre carstva Božjega i pravde njegove, i ovo će vam se sve dodati” (Matej 6,33) su bitno pravilo u traženju Boga. Tom metodom su pre nas našli Boga kraljevi i pastiri, učeni i nenaučeni; tim načinom našao ga je car David dok je još kao mladić pasao ovce svoga oca na vitlejemskim pašnjacima, i kao vladar kad je postao pastir Božjega naroda: “I on ih pase čistim srcem, i vodi ih mudrim rukama.” Psalam 78,72.
Davidov uspon od pastirskih livada do carskog prestola nije bio nimalo slučajan. On je bio svemirski putnik, iako nije leteo po svemiru. Ovaj talentovani pesnik i muzičar, car i prorok Boga najvišega tražio je Boga čvrsto stojeći na Zemlji. Rekao je: “Ako se na nebo popnem, onde si; uzmem li krila zorina pa se naselim moru na kraj, i onde bi me ruka Tvoja vodila, desnica bi me Tvoja držala” Psalam 139,8-10.
David je tražio Boga držeći ga poslušno za ruku da bi se održao na vrtoglavim visinama leteći prema zvezdama u svome srcu. Svoje traženje Boga počeo je od ranog detinjstva na rodnim vitlejemskim brežuljcima. Sa njih je bio “visoko uzdignut” i postao “pomazanik Boga Jakovljeva, pevač pesama Izrailjevih”. 2. Samuilova 23,1. Tražio je Boga jedinim metodom kojim se On može naći i našao ga je. U stvari, Bog je našao Davida dopustivši mu da ga nađe.
Za ovog mladog istraživača prorok Samuilo je rekao da je bio “smeđ, lepih očiju i lepa stasa” (1. Samuilova 16,12), ali to nije bilo presudno za Davidovo poznanstvo sa Bogom. Iako je lepota njegovih očiju bila lepota ozbiljnosti i iskrenosti, prava lepota bila je lepota njegovog srca kada je govorio: “Svim srcim svojim tražim Tebe, ne daj mi da zađem od zapovesti Tvojih.” Psalam 119,10.
Posmatrajući izlaske i zalaske Sunca, jutarnju slavu i večernji mir uz zvona ovna predvodnika, mladi David se i nesvesno držao Hristovog načela u traženju nebeskog Stvoritelja. David ga je tražio sa čežnjom da vrši njegovu volju. “Kao što su oči slugama uprte u ruku gospodara njihovih, kao oči sluškinje u ruku gospođe njezine, tako su oči naše u Gospoda Boga našega, dok se smiluje na nas.” Psalam 123,2.
Jedino je tako David mogao da shvati poj ptica među lišćem kao Božji govor, i ćarlijanje večernjeg povetarca kao putujućeg vesnika Božjeg prisustva. Imao je otvorene oči za veličanstvo Božje u svetu prirode i otvorene uši za nemi govor svih njegovih krilatih i nekrilatih stanovnika. Lepota skrivena od površnih pogleda, harfa netaknuta od neveštih prstiju napajala je Davidovo srce poznanjem svoga Stvoritelja. Napisao je: “Gospode, Bože moj, neizmerno si velik! Obučen si u svetlost i veličanstvo! Obukao je svetlost kao plašt, razapeo nebo kao šator; na vodama prostora nebeskih podigao je dvorove svoje. Od oblaka čini kola svoja, leti na krilima vetra. Glasnike svoje od vetrova čini, sluge svoje od plamena ognjenih.” Psalam 104,1-4.
David je tražio Boga putem njegovih zapovesti i tako postao pevač njegovog veličanstva, sile i lepote. Pio je vodu s izvora Božjih principa, i hranio se mlekom iz njegovih ostava. Ove nadahnute reči napisalo je ljudsko srce o velikom srcu Božjem: “Ti izvore na doline izvodiš, koji tokom svojim između gora teku. Iz njih se sve zveri poljske napajaju i divlji magarci žeđ svoju gase. Do obala njihovih ptice nebeske stanuju i glas se njihov kroz grane razleže.” Psalam 104,10-12.
Iako njegov život nije prošao bez mrlje, iako je opteretio svoju biografiju nemirnom savešću, David je znao kako da se pokaje i prihvati sve posledice svog greha bez gunđanja. Kad je zapretila opasnost da zauvek izgubi prisustvo Božjeg Duha u sebi, on je zavapio: “Nemoj me odvrgnuti od lica svojega, i Svetoga Duha svojeg nemoj uzeti od mene.” I kada spolja nije bilo nikakvog znaka Božjeg prisustva, David je mogao da kaže: “Iznutra javljaš mi mudrost.” Psalam 51,11.6.
Duh Sveti je jedini prozor kroz koji možemo videti Boga, njegova Reč je jedina svetlost poznanstva s našim Stvoriteljem. David je našao Boga kad se zavetovao: “Hoću činiti volju Tvoju, Bože moj, i Zakon je Tvoj meni u srcu.” Psalam 40,8.
Davidove psalme su pevali Jevreji i hrišćani kroz vekove. Oni su pomogli velikom mnoštvu onih koji su tražili Boga da formiraju svoja religiozna shvatanja, i njihov uticaj na hrišćansku Crkvu je neprocenjiv. David je bio čovek po Božjem srcu, i zato je njegovo traženje Boga bilo nagrađeno. Ne samo da je našao Boga nego je i Božji Sin postao Sin Davidov! Isusova majka bila je loza s Davidovog čokota, član Davidove carske porodice. Kroz nju je David još pevao: “Veliča duša moja Gospoda, i obradova se duh moj Bogu spasu mojemu… kao što govori ocima našim, Avramu i potomstvu njegovom do veka.” Luka 1,46,47,55.
