Skrušenost je glad za milošću, želja za savetom i čežnja za ljubavlju. Ona traži oproštaj, a ne pohvale, očišćenje, a ne odlikovanje. Skrušenost znači nezadovoljstvo sa sobom, a zadovoljstvo sa Bogom, odricanje od sopstvenog autoriteta, a priznanje Božje premoći. Ona je karakteristika prave veličine.
Skrušeno srce vidi svoje grehe, a ne zasluge, jer je omekšano pravim kajanjem, slomljeno osećanjem sopstvene slabosti i svešću o ličnom nesavršenstvu. Skrušen duh je svestan svoje grešnosti, i to mu je dovoljno da traži milost. On je otvoren prema Bogu s poverenjem malog deteta, a zatvoren prema sebi s nepoverenjem mudraca.
Skrušene duše se osećaju pritisnute gresima. One znaju da smo najveći pred Bogom i anđelima onda kada smo najmanji pred sobom i ljudima. Skrušenost je vodeća misao neba koju je Hristos proglasio zakonom rečima: “Jer svaki koji se sam podiže poniziće se; a koji se sam ponizuje podignuće se.” Luka 18,14.
Hristova ilustracija o fariseju i cariniku je priča o skrušenosti i oholosti, samoopravdanju verom i samoopravdanju delima. U njoj je skrušenost predstavljena kao načelo koje anđele ispunjava strahopoštovanjem prema Bogu. Skrušenost vlada nebom i samo ona vraća Bogu darove koje je primila. Farisej nije imao šta da vrati Bogu, jer je u svojoj neskrušenosti bio zatvoren za Božje darove. Carinik je bio otvoren prema istini i svestan svog duhovnog siromaštva. Kao siromah jedino se on i mogao obogatiti. Ali da čujemo Hristovu priču: “Dva čoveka uđoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej, a drugi carinik. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože! Hvalim Te što ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubočinci, ili kao ovaj carinik. Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam. A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni očiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreći: Bože! Milostiv budi meni grešnome.” Luka 18,10-13.
Očigledno farisej je naglašavao spoljašnju formu svoje religije, a carinik svoju unutrašnju potrebu. Farisej je opisivao svoju pravdu rečima koje su u Evanđelju ostale zapisane kao “pravda fariseja”. Nikom nije učinio ništa nažao. Ispunjavao je sve verske dužnosti, postio i redovno išao u hram. Bio je religiozan i došao je da se moli. Štaviše, bio je veran i u davanju desetka. Desetak je desetina od neto primanja. Sveto pismo govori da je Avram dao Bogu desetak od svega, kao i Jakov. Sam Hristos je rekao da ga treba davati za potrebe Božjeg dela u svetu (Matej 23,23). Zato je farisej imao pravo kad je davao desetak. Ali, uprkos svemu što je kod njega bilo dobro — uprkos molitvama, formi bogosluženja, davanju desetka — on se nije uzdao u Boga za svoje spasenje. Bio je obuzet duhovnom ohološću. “Hvalim Te što ja nisam kao ostali ljudi”, govorio je u sebi dignute glave prema nebu. Duhovna oholost navela ga je da potcenjuje druge, i to je bilo fatalno.
Iako je Solomun rekao da “pred slavom ide poniznost” (Priče Solomunove 15,33), farisej je bio gord na svoju dobrotu. Uzdizao je sopstvenu pravdu, hvalio sopstvene zasluge i uzdao se u sopstvena dela, a ne u Hristovu žrtvu i njegovu iskupljujuću krv. Zato je Isus rekao: “Ako ne bude veća pravda vaša nego književnika i fariseja, nećete ući u carstvo nebesko.” Matej 5,20.
Farisej je tužni deo priče, a šta je sa carinikom? On je takođe verovao u molitvu i ušao kroz ista vrata u hram kao i farisej. Međutim, nije otišao daleko od praga. Osećao se ništavnim i bio je obuzet nepoverenjem u sebe. Znao je da je grešnik. Došao je da se očisti od greha, a ne da se bori za prvo mesto. U svojoj skrušenosti bio je neposredno u Božjoj blizini iako je stajao “podalje”, jer “Gospod je blizu onih koji su skrušena srca, i pomaže onima koji su smerna duha”. Psalam 34,18.
Carinik je bio iskren i svestan da bez “prolivanja (Hristove) krvi nema oproštenja”. Jevrejima 9,22. Bio je gladan milosti i željan utočišta pod krstom na Golgoti. Stajao je gotovo skriven iza stuba, ali s verom da je “Sin čovečji došao da nađe i spase što je izgubljeno”. Luka 19,10.
Carinik se kajao. Njegovo kajanje bilo je isto tako Božji dar kao što je dar i oproštenje i opravdanje. Carinik je bio skrušen. Čak je i njegova skrušenost dolazila od Boga. U svojoj skrušenosti on je došao da vrati Bogu Božje. “Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.” Matej 7,8.
Carinik je verovao, tražio, kucao i našao sve u Onome koji sve može ako je ispunjen jedini uslov: skrušenost. Priznanje greha je dovoljan povod za pravu skrušenost i dovoljna osnova za traženje milosti i sažaljenja. Više nije hteo da služi idolu svog ličnog mišljenja. Njegova žrtva Bogu bila je pravoverna. “Žrtva je Bogu duh skrušen, srca skrušena i poništena ne odbacuješ, Bože!” Psalam 51,17.
Srce carinika bilo je omekšano pravim kajanjem i poništeno pravim shvatanjem cene plaćene za njega na krstu Golgote. Osećao je duboku potrebu za mudrošću i uputstvima koja dolaze od Boga, a ne od ljudi. U Hristovim rečima video je lepotu Božjih otkrivenja, a ne novotarije, stare staze, a ne novu nauku. U svojoj skrušenosti carinik je postao novi sud za novo vino, sposoban da ljubi Božji Zakon.
Carinik je osećao duboku potrebu za spasenjem. Udarao se u prsa. Ti udarci su bili dokaz njegove žalosti zbog samih greha, a ne zbog posledice za grehe. Da je štedeo sebe, Bog ga ne bi mogao poštedeti; da se pravdao, Bog ga ne bi mogao opravdati. Njegova molitva bila je moćna: “Milostiv budi meni grešnome!” To je značilo kao da je rekao: “Oče, sažali se na mene kroz žrtvu Tvoga Sina.” Takvu molitvu Bog uslišava odmah i u potpunosti.
Hristos je rekao svojim slušaocima: “Kažem vam da ovaj otide opravdan kući svojoj.” Luka 18, 14. Prava skrušenost je dobila pravu nagradu. Bilo je to doslovno ispunjenje obećanja: “Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde.” 1. Jovanova 1,9. Bilo je to veličanstveno ispunjenje dragocenog Božjeg obećanja: “Jer ovako govori Visoki i Uzvišeni, koji živi u večnosti, kojemu je ime Sveti: Na visini i u Svetinji stanujem i s onim ko je skrušena srca i smerna duha oživljujući duh smernih i oživljujući srce skrušenih.” Isaija 57,15.
