Svetost srca i čistota života bio je veliki predmet Hristovog učenja. Bez svetosti ljudsko srce je sebično, grešno i opako. Svetost vodi onoga koji je poseduje da bude plodonosan i obilan u dobrim delima. Odsustvo svetosti srca vodi zavisti, mržnji, ljubomori, sumnjičenju i svakom drugom zlu.
Čistota je sloboda od telesnosti, od oholosti, od sebičnosti. Čistota je tajna pravog uspeha zajedno s vrednoćom, poštenjem, uzdržavanjem, štedljivošću. Ništa neće odvratiti od puta vrline mladiće i devojke čije su misli zauzete razmišljanjem o temama koje jačaju čistotu života i koje podižu dušu u zajednicu s Bogom.
Bog je za svakoga obezbedio zadovoljstvo, koje mogu da imaju i bogati i siromašni podjednako: zadovoljstvo koje se nalazi u gajenju čistih misli i nesebičnog delovanja, zadovoljstvo koje dolazi od iskazivanja ljubaznih reči i ljubaznih dela.
Lekcije o čistoti treba da se uče od detinjstva. Majke ne mogu suviše rano da počnu da uče, svoju decu čistim mislima. Sve na njima i oko njih treba da bude čisto i uredno. Kako deca mogu biti podsticana na čistotu i svetost ako njihov pogled celog dana počiva na prljavam odelu i neuređenim sobama? Kako mogu nebeski gosti, čiji je dom čist i svet, biti pozvani da stanuju u takvim stanovima? Milošću Božjom mladi hrišćani će biti osposobljeni da sačuvaju čistotu principa, privrženost istini, i u svakoj situaciji da budu odlučni svedoci za istinu.
Mladići i devojke, vaspitajte svoj um i srce čistim, uzvišenim, svetim mislima! Biblija kaže: “I svaki koji ovaj nad ima na Njega, čisti se, kao i On što je čist.” 1. Jovanova 3,3. Svim svojim uticajem čeznite da proslavite Isusa.
Sve što znamo o Mariji, majci Isusovoj, jeste da je sastavila jedan psalam i da je bila u srodstvu sa Jelisavetom, majkom Jovana Krstitelja. Odgojena u čistoj atmosferi bogobojaznog doma, Marija je bez sumnje znala napamet mnoge Davidove psalme. Četrdeseti psalam bio je uteha svim nevoljnima kroz vekove. Njegov 16. stih završava rečima: “I koji ljube spasenje Tvoje neka jednako govore: Velik je Gospod!” Ova mlada jevrejska devojka bila je izabrana od Boga da postane Isusova majka. U njen skromni dom u Nazaretu došao je Gavrilo, najmoćniji anđeo neba, sa vestima koje će izmeniti istoriju sveta.
Prvi utisak koji je ova poseta ostavila na Mariju bila je zbunjenost i strah, ali je anđeo požurio da je ohrabri: “Ne boj se, Marija”, rekao je, “jer si našla milost u Boga.” Luka 1,30. Ništa nije u Božjoj milosti veće od čistote srca. “Blago onima koji su čistoga srca,” rekao je Isus, “jer će Boga videti.” Matej 5,8. Marija je ugledala anđela koji neprekidno stoji u najvećoj blizini prestola Božjeg i gleda njegovu slavu. Bio je to prvi dokaz da je Marijina čistota našla milost pred Bogom. U tom zabačenom jevrejskom selu, Bog je našao čistotu karaktera kakva se nije mogla naći u celoj Judeji!
Na Marijino veliko čućenje, anđeo joj je otkrio još jednu dvostruku tajnu: da će njena rođaka Jelisaveta dobiti dete i da će to dete biti sin. To je mogao znati samo Bog, a sada je znala i Marija! Ova vest je značila poziv za Mariju da odmah krene u posetu Jelisaveti. Jedna kamila je bila prevozno sredstvo na Marijinom putu Jelisaveti. Kad ju je ugledala, prema starom jevrejskom običaju, Marija je poželela mir njenom domu i blagoslove svim njenim ukućanima. Ali na njeno iznenađenje, Jelisaveta je odgovorila na neuobičajeni način. Ponovila je iste reči koje joj je rekao anđeo Gavrilo: “Blagoslovena si ti među ženama.” Luka 1,42.
Čistota srca je uslov svakog blagoslova, a Marija je bila blagoslovena više od svih pobožnih i vernih žena svoje generacije. Poseta anđela joj se činila kao san, ali sada je ponovo čula iste reči. Njena bezazlena duša nadahnula se divnim obožavanjem Boga. Na Jelisavetin pozdrav odgovorila je s ushićenjem: “Veliča duša moja Gospoda.” Luka 1,46.
Samo čisto srce veliča svoga Stvoritelja. Marija je govorila iz sopstvenog iskustva ove reči svog dalekog pretka cara Davida. Iako je mogla lako da veliča sebe, ona je veličala Božje ime. Iako je lako mogla da privuče pažnju svih Jelisavetinih rođaka izjavom da nije samo Jelisaveta ona koja očekuje sina, Marija je izlivala svoju dušu u obožavanju večnoga Gospoda slave. Njemu je ona upućivala svoje hvale. Ona je želela da svi znaju da ona smatra sebe samo oruđem u Božjim rukama, posvećenom sluškinjom Gospodnjom. Sebi nije pripisivala nikakva božanska svojstva. Njena slava bila je u veličanju Gospoda. Ona je želela da se širi slava Gospodnja. Čistota njenog srca bila je njeno iskustvo, a ne teorija.
Predviđajući teškoće koje će doći, Bog nije izabrao među kćerima Izrailjevim za majku svoga Sina neku devojku ukočenog držanja, nepopustljivu i uobraženu, neku koja bi se protivila svakoj promeni u svojim planovima. Marijina čistota srca garantovala je da će se ona prilagoditi Božjoj volji. Bog je unapred video da će ona moći s osmehom da primi goste u štali, podjednako ljubazno siromašne pastire i bogate mudrace. Nikakvo gorko gunđanje neće baciti senku na mladi život poveren njenoj nezi. Ostavljajući svoj presto na Nebu, gde su mu anđeli pevali večne slavopoje, Isus kao sićušno Dete gledaće u lice najljubaznije majke koja je pevala Bogu u svom čistom srcu.
Marijina čistota nije pravila od sebe mučenika, koji rado nosi krst da bi stekao veću nagradu. Nije se pretvarala da je poslušna, a u sebi oplakivala svoju sudbinu. Sastavni deo čistote je radost u srcu. Njena radost bila je deo njene preobražene prirode. “Obradova se duh moj Bogu spasu mojemu” (Luka 1,47) – bile su njene reči.
Ona nije mogla da mrzovoljno ćuti kad je njen duh pevao od radosti! U svojoj čistoti ona je gorela radošću, ne ostavljajući nimalo mesta za jadikovke.
Ovim rečima Marija je otkrila tajnu svog unutrašnjeg duhovnog života. Ova nežna devojka, dalako među nazaretskim brežuljcima, imala je srce na čijem je prestolu bio Bog ne samo kao Stvoritelj i Vladar svemira nego i kao Spasitelj! Od Marijine čistote možemo se naučiti kako da obožavamo Boga kao svoga Spasitelja. On je bio njena nagrada.
