Većina koja zna nešto o hrišćanstvu i Bibliji, čak i ako je to nedovoljno, zna da je život koji će doći deo paketa. I to je zapravo suština. Ma koliko se to mnogima činilo neverovatnim, hrišćanstvo uči da nakon ovog života postoji mogućnost da se živi još jedan koji se nikada neće završiti.
Biblija govori o tom životu koji će doći veoma često i nedvosmisleno. Ona govori o »večnom životu«, »neprolaznom životu«, o »ustajanju u poslednji dan«, življenju »zauvek«, »vaskrsenju«, činjenici da će »mrtvi ustati«, »vremenu koje će doći«, »nebeskoj zemlji« i »novom nebu i novoj zemlji«. Sam Isus rekao je: »Koji vjeruje mene ako i umre, življeće« (Jovan 11:25; 14:19). Ovo je srž hrišćanstva o kojoj nam Biblija govori.
Valja, takođe, zapaziti da mogućnost budućeg života ne pominju samo jedan ili dva biblijska pisca, slučajno, sporadično, tu i tamo. Pre će biti da je to jedna od glavnih tema Biblije. Nemoguće je čitati Novi Zavet, a da se ne naiđe na navode o večnom životu ili neke slične reči. Skoro svaka knjiga Novog zaveta pominje ga na jedan ili drugi način.
Sva velika književna dela imaju temu i svrhu, kao i glavni lik. Tako je i sa Biblijom. Ona govori o večnom životu koji će doći, a Isus je učinio večni život mogućim. Uzgred budi rečeno, to je jedan od razloga što su je mnogi ljudi tokom vekova, iz raznih društvenih slojeva i raznog kova, smatrali privlačnom i uverljivom.
U ovom trenutku pomišljate da bi svaka prosečno inteligentna osoba poželela da makar obrati pažnju na knjigu koja tvrdi da postoji mogućnost života nakon ovog i obećava da će dati objašnjenje kako ljudi mogu da ga steknu. Konačno, nema mnogo ovakvih knjiga. Međutim, sama Biblija uči da je večni život stvarno moguć. Zato je za mene uvek bila misterija zbog čega toliko mnogo ljudi, od kojih je većina veoma inteligentna, ne može ili neće da je razmotri objektivno kao bilo koju drugu knjigu. Ako ništa drugo, čineći to, niko neće izgubiti ništa, a mogao bi dobiti mnogo.
Izgleda da su neke sveprožimajuće, sumanute, kolektivne ideje o smrti pritisle ljudski rod, i time otklonile mogućnost ili otupele ljudsku sposobnost za jasnim i objektivnim mišljenjem. Da li bi iko pri zdravoj pameti propustio šansu da živi večno? U različitim oblicima kockanja, ljudi su spremni da preuzmu različite vrste rizika, da igraju s minimalnim izgledima, u nadi da će jednoga dana verovatno pobediti, što će poboljšati kvalitet ovog, sadašnjeg života u nekoliko kratkih godina.
S druge strane, oni nisu u stanju da prihvate mogućnost zadobijanja večnog života bez ikakvog rizika. A upravo to nudi Biblija. Sve ovo zvuči neverovatno, i sama ponuda i ljudska uporna nespremnost da je iskoristi. Pokojni Malkom Magridž /Malcom Muggeridge/, neustrašivi branilac hrišćanske vere, jednom je napisao: »Smatram da ljudi uvek potcene žilavost ljudske gluposti.« (Malcom Muggeridge, Jesus Rediscovered, Collins, 1982., str. 96.) To je naročito istinito u slučaju kada se nudi večni život, a izgleda da malo ko želi da tu mogućnost razmotri. Stoga je zaista bitno da znamo da li je Biblija istinita. Ukoliko nije istinita, sve to o večnom životu, novom dobu koje će doći, raju i vaskrsenju iz mrtvih samo je prazna priča. Međutim, ako je Biblija istinita, i ako možemo verovati njenim rečima, onda su to prosto nezamislive mogućnosti. Pomislite samo na mogućnost da živite večno. Tako pitanja u pogledu istinitosti i pouzdanosti Biblije postaju životno važna.
