Hristos je redovno prisustvovao bogosluženju u sinagogi subotom. To je bio njegov „običaj”.„I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svome u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita”. Luka 4, 16. (Vidi: Marko 1, 21-29; 6, 1-6; Luka 4, 31)
Isus se brinuo da njegovi učenici i posle njegove smrti svetkuju subotu: „Nego se molite Bogu da ne bude bežanj vaša u zimu ni u subotu”. Matej 24, 20.
Apostol Pavle je takođe redovno posećivao bogusluženja subotom.,,I Pavle po običaju svome uđe k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma.” Dela 17, 2: (Vidi: Dela 13, 14. 44; 15, 21; 16, 13; 18, 4.).
Godine 49. posle Hrista održan je u Jerusalimu sabor (Dela 15.). Na tom saboru raspravljalo se o pitanju da li nezršbošci koji žele da postanu članovi hrišćanske crkve treba da se obrezuju i da ispunjavaju još neke druge propise jevrejskog obrednog zakona. Ovom prilikom doneta je odluka da se hrišćani iz neznaboštva oslobađaju od raznih jevrejskih uredaba kao što su obrezanje, prinošenje žrtava, itd. (Dela 15. 1. 2. 24-29). Na saboru se nije raspravljalo o ukidanju Božjeg zakona i subote, jer je svima bilo jasno da je Božji zakon večan, pa tako i subota, koja je deo tog zakona (1. Korinćanima 7, 19). Da je neko bio pokrenuo pitanje ukidanja subote, onda bi se o tome bilo raspravljalo i o tome bismo imali neki trag u stihovima Novoga zaveta. Međutim, Biblija nigde ne govori da su Hristos ili apostoli zamenili svetkovanje subote za nedelju, da su slavili prvi dan sedmice i preporučivali drugima da ga slave.
Da je Bog promenio subotu i da je dan odmora premešten sa sedmog na prvi dan, sigurno bismo u Svetom pismu našli izveštaj o toj promeni. Međutim, u celom Novom zavetu, koji je napisan u drugoj polovini prvog veka, ne nalazimo ni jedan stih koji bi potvrđivao tu promenu.
