Štedljivost znači pravilnu upotrebu novca njegovim korišćenjem, a ne tvrdičenjem. Ona se razlikuje od tvrdičluka s jedne strane i rasipništva s druge strane. Hrišćanska definicija štedljivosti nalazi se u Hristovim rečima: “Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne.” Jovan 6,12.
Mnogi mrze štednju smatrajući je cicijaštvom i tesnogrudošću, ali štednja ide uporedo s najvećom darežljivošću. U stvari, bez štedljivosti nema ni prave darežljivosti. Hrišćanska štedljivost znači odricanje od sebe da bi se dalo drugima, a ne odricanje od nekoliko malih zadovoljstava da bi se imalo jedno veliko zadovoljstvo.
Niko ne može biti dobrotvoran i darežljiv bez štedljivosti i samoodricanja. Hrišćanska štedljivost znači pražnjenje srca od ovozemaljskih ambicija i oholosti. Ona znači potpunu predanost srca Bogu da bismo znali kako da se vladamo u svim okolnostima u životu. To znači naučiti raditi, jer koji nisu naučili da rade, ne znaju ni da štede niti da se odriču od sebe.
Štedljivost je hrišćanski princip. Hrišćanin se oseća dužan da štedi da bi imao šta dati za ublaženje patnji bolesnih i stradanja siromašnih. Špedljivost znači takoñe pažljivo gledanje na ulaz i izlaz novca. Novac potrošen na nepotrebno je u stvari bačen novac. Štedljivost znači čuvanje svakog dinara, svake pare. Jedna para izgleda kao tričava malenkost ili neozbiljan novac, kao neki otpadak od velike sume, ali to nije tako! Stotinu para iznosi jedan dinar, a pravo upotrebljeni dinar može spasti nečije zdravlje, ljudsku dušu od propasti. Zato treba štedeti paru po paru. Starozavetna objava štednje može se naći u rečima proroka Isaije, preko koga je Bog rekao: “Nije li da prelamaš hleb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedeš u kuću? Kad vidiš gola, da ga odeneš, i da se ne kriješ od svoga tela?” Isaija 58,7.
Štedljivost se najbolje uči od malena. Svako dete treba da nauči kako se vodi knjiga primanja i izdavanja novca koji dobije. To će više vredeti u njegovom karakteru nego znanje kako da rešava zamišljene matematičke probleme! Pravilnu upotrebu novca koju nazivamo štedljivost treba učiti korišćenjem novca, a ne samo njegovim ubacivanjem u štednu kasicu. Bilo da su novac dobili od roditelja ili ga sami zaradili, mladi treba da se nauče kako da biraju i kupuju svoje odelo, knjige i druge domaće i školske potrebe. Pišući dnevni utrošak, naučiće vrednost novca i kako se on pravilno koristi. Ova vežba će ih naučiti da razlikuju štednju od škrtarenja s jedne strane i rasipništva s druge strane. Jedino ako se u životu drže jednostavnosti, samoodricanja i stroge štednje, mogu mladi i stari s pravom da nose ime Hristovih sledbenika i da izvrše delo koje im je Hristos poverio kao svojim predstavnicima: “Idite dakle i naučite sve narode … učeći ih da sve drže što sam vam zapovedio.” Matej 28,19.20.
Svako ko sebe smatra Hristovim sledbenikom treba da shvati vrednost štedljivosti kao principa hrišćanskog karaktera. Vreme za štednju je sada. Svaki hrišćanin treba da shvati važnost Hristovog primera u samoodricanju i štednji. Svako treba da pokaže sposobnost u upotrebi novca. U svakom domu treba da postoji jedna kutija za siromašne i postradale, i da bude uvek pri ruci. Nekome je potreban naš dar. U svetu ima miliona gladnih. Neko će možda reći da on ne može sve da nahrani. Ali ako počne da gaji hrišćansku vrlinu štedljivosti u svom srcu, on može da nahrani makar jednog gladnog … “Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne”, rekao je Onaj koji je imao moć da podmiri potrebe gladnih celoga sveta. Iako je raspolagao snagom i silom neizmernog bogatstva u svemiru, ipak je proglasio potrebu štedljivosti, učeći nas životu odricanja i žrtve za druge …
Ove Hristove značajne reči uče nas da u svakom našem poslu treba da primenimo princip nesebičnosti i štedljivosti. Na zidovima naših kuća umesto skupocenih slika, treba da stoje reči: “Prelamaj hleb svoj gladnome.” Na našim vitrinama i ormanima treba da se nañu natpisi: “Kad vidiš gola, da ga odeneš.” Možda bi takvi i slični natpisi mogli stajati pored obilja hrane na našim stolovima … Koliko se samo sredstava baci na stvari koje nisu ništa drugo nego idoli, luksuz i sebična zadovoljstva!
Nije potrebno da ulazimo u pojedinosti kako treba štedeti i gde treba pokazati hrišćansku štedljivost. Oni koji stvarno žele da se vladaju na hrišćanski način, naučiće od Hrista da rade i štede za večnost! Štedljivost podrazumeva pažljivost i tačnost u svemu što radimo. Ovaj princip treba uneti u sve pojedinosti svakodnevnog života i razmišljati kako da se uštedi pri sañenju i graćenju, pri zidanju i bilo kakvom drugom poslu.
đaci i studenti, umesto da zavise od samoodricanja svojih roditelja, treba da se oslone na sebe kao mladi ljudi i žene. Tako će i oni naučiti da cene novac, da cene vrednost vremena, snage i prilike. To će im pomoći da ne padnu u iskušenje da budu lenji i rasipni. Mladima je za borbu života najpotrebnije da nauče lekcije o štedljivosti, vrednoći, samoodricanju i praktičnim stvarima u životu. Od bitne je važnosti da se princip štedljivosti ugradi u zgradu hrišćanskog karaktera i da svaki hrišćanin shvati da je novcu potrebna i kasa, a ne samo računi o isplati!
Mnoge lepe stvari u izlozima pobućuju maštu ne samo dece nego i odraslih, ali štedljivost nas uči da se čuvamo od ugañanja svojim željama pored izloga u trgovinama. Štedljivost znači odbacivanje svih idola koje obično nazivamo svojim “malim željama” i zadovoljstvima. Ne udovoljavajmo svojoj mašti. Naučimo i decu da se roditeljska ljubav prema njima ne mora izraziti samo zadovoljavanjem njihovih želja za igračkama i razmetanjem skupim stvarima.
Sve što može da se iskoristi u domaćinstvu, treba iskoristiti, a ne baciti. Naravno, za to je potrebna mudrost, stalna pažnja i razmišljanje. Nesposobnost da se štedi na malim stvarima je jedan od razloga što su mnoge porodice u siromaštvu i oskudici … Rasipna deca biće rasipni ljudi. Kako je dragocen savet Božje Reči o potrebi štedljivosti: “A kad imamo hranu i odeću, ovim da budemo dovoljni.” 1. Timotiju 6,8.
Apostol Pavle je svojim životom dokazao da je štedljivost bila sjajna crta njetovog karaktera. Neprekidno je gledao pred sobom Hrista i išao njegovim tragom u samoodricanju i štedljivosti, radinosti i marljivosti. Hrišćanskim crkvama je pisao: “Jer znate blagodat Gospoda našeš Isusa Hrista da, bogat budući, vas radi osiromaši, da se vi njegovim siromaštvom obogatite … Da u sadašnje vreme vaš suvišak bude za njihov nedostatak, da i njihov suvišak bude za vaš nedostatak; da bude jednakost.” 2. Korinćanima 8,9.14.
Štedljivost je prvi korak na putu prave hrišćanske jednakosti u dobru i zlu, u obilju i oskudici, prvi korak na putu samoodricanja po primeru božanskog učitelja Isusa Hrista. Neka njegove zapovedne reči, pune milosti i sažaljenja za ove koji su gladni, nadahnu naša srca da budemo štedljivi da bismo mogli biti darežljivi: “Skupite komade što pretekoše, da ništa ne propadne.”
