»I imamo najpouzdaniju proročku reč, i dobro činite što pazite na nju, kao na videlo koje svetli u tamnome mestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vašima.« (2. Petrova 1,19)
Za poruku iz Otkrivenja 14,6.7. kaže se da je deo »večnog jevanđelja«. Delo propovedanja jevanđelja nije bilo povereno anđelima, već ljudima. Sveti anđeli upravljaju ovim poslom. Oni su zaduženi za velike pokrete spasavanja ljudi, ali pravu objavu jevanđelja obavljaju sluge Hristove na Zemlji.
Verni ljudi koji su bili poslušni podsticajima Božjeg Duha i učenjima Njegove reči, trebalo je da objavljuju ovo upozorenje svetu. Oni su bili ti koji su pazili na »sigurnu proročku reč kao na videlo koje svetli u tamnome mestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi« (2. Petrova 1,19). Oni su tražili znanje Božje više nego sve sakriveno blago, smatrajući da je »bolje njim trgovati nego trgovati srebrom, i dobitak na njemu bolji je od zlata« (Priče 3,14). Gospod im je otkrio velike stvari vezane za carstvo. »Tajna je Gospodnja u onih koji ga se boje, i zavet svoj javlja im« (Psalam 25,14).
To nisu bili sholastički teolozi koji su razumeli ovu istinu i bili zaduženi za njeno objavljivanje. Da su oni bili verni stražari, i da su ispunjeni molitvom marljivo istraživali Sveto pismo, oni bi znali vreme noći; proročanstva bi ih upoznala sa događajima koji treba da se dogode. Ali oni nisu bili takvi i poruku su objavili ponizniji ljudi. Isus je rekao: »Hodite dok videlo imate da vas tama ne obuzme« (Jovan 12,35) Oni koji se okreću od svetlosti koju je Bog dao, ili koji zanemaruju da je traže dok im je na dohvat ruke, ostaju u tami. Ali Spasitelj izjavljuje: »Ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati videlo života« (Jovan 8,12). Ko god iskreno traži da čini Božju volju, ozbiljno pazeći na već dobijenu svetlost, primiće još veće svetlo. Takvoj duši zvezda nebeskog sjaja biće poslata da je povede kroz sve istine.
