Čitaonica

"Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dođe čas suda Njegovog..." Otkrivenje 14,7
Veličina fonta: +

Šta da činimo sa sumnjom

Šta da činimo sa sumnjom

Mnoge, naročito one koji su mladi u hrišćanskom životu, često uznemirava ono što navodi na sumnju. U Bibliji postoje brojni tekstovi koje oni nebogu da objasne, ili čak razumeju, i sotona ih koristi da pokoleba njihovu veru u Pismo kao Božje otkrivenje. Oni pitaju: “Kako mogu da upoznam pravi put? Ako je Biblija zaista Božja riječ, kako se mogu osloboditi takvih sumnji i nedoumica?”

Bog nikada ne traži da verujemo ako nam ne pruži dovoljno dokaza na kojima možemo da utemeljimo svoju veru. Njegovo postojanje, Njegov karakter, istinitost Njegove riječi, sve to potvrđeno je dokazima koji se obraćaju našem razumu; a takvih doakza ima puno. Ipak, Bog niakada nije uklonio mogućnost za sumnju. Naša vera mora da počiva na ličnom osvedočenju, a ne na nabrajanju dokaza. Oni koji žele da sumnjaju imaće priliku; dok će oni koji stvarno čeznu da upoznaju istinu naći obilje dokaza na koje mogu da oslone svoju veru.
Nemoguće je ograničenom umu da u potpunosti razume karakter ili dela Beskonačnog. I najoštrijem intelektu, najobrazovanijem umu, sveto Biće uvek će morati da ostane obavijeno velom tajanstvenosti. “Možeš li ti tajne Božje dokučiti, ili dokučiti savršenstvo Svemogućega? To su visine nebeske, šta ćeš učiniti? Dublje je od pakla, kako ćeš poznati?” (O Jovu 11,7.8.)

Apostol Pavle uzvikuje: “O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božjega!” Kako su neispitljivi njegovi sudovi i neistražljivi njegovi putovi!” (Rimljanima 11,33) Iako su “oblak i mrak oko njega”, “blagost i pravda podnožje su prestolu njegovu.” (Psalam 97,2) Mi smo toliko kadri da shvatimo Njegovo postupanje sa nama i pobude koje Ga pokreću koliko nama treba da možemo razabrati bezgeraničnost Njegove ljubavi i milosti koje su sjedinjene sa beskrajnom silom. Od Njegovih namera možemo da razumemo onoliko koliko je za nas dobro da znamo; a za ono što je više od toga moramo da se oslonimo na svemoćnu ruku, na srce puno ljubavi.

Božja reč, kao i karakter njenog božanskog Autora, iznosi tajne koje ograničena bića nikad neće moći u celini da razumeju. Pojava greha u svetu, Hristovo utelovljenje, novorođenje, vaskrsenje i brojne druge teme kojima se Biblija bavi, tajne su suviše duboke da bi ih ljudski um mogao objasniti ili čak sasvim razumeti. Međutim nemamo razloga da sumnjamo u Božju reč samo zato što ne možemo da razumemo  tajne Božjeg proviđenja. I u svetu prirode stalno smo okruženi tajnama koje ne možemo da spoznamo. I najskromniji oblici života problem su koji ni najmudriji filozofi nisu kadri da objasne. Na sve strane nailazimo na čuda koja nadmašuju našu moć razumevanja. Smemo li onda da budemo iznenađeni što i u duhovnom svetu ima tajni koje ne možemo da dokučimo? Teškoća je jedino u slabosti i ograničenosti ljudskog uma. Bog nam je u Pismu pružio dovoljno dokaza o božanskom karakteru svetih spisa, i mi ne smemo da sumnjamo u Njegovu reč zato što ne možemo da razumemo sve tajne Njegovog proviđenja.

Apostol Petar kaže da u Pismu postoje “neke stvari teške razumeti, koje nenaučeni i neutvrđeni izvrću... na svoju pogibao”. (2. Petrova 3,16) Teška mesta u Pismu nevernici su iznosili kao dokaz protiv Biblije; ali, daleko od toga, ona snažno potvrđuju da je Biblija stvarno božanski nadahnuta. Kad bi Biblija davala samo izveštaje o Bogu koje bismo lako mogli da shvatimo, kad bi Njegovu veličinu i veličanstvo mogli da razumeju ograničeni umovi, tada ona ne bi nosila nepogrešiv pečat božanskog autoriteta. Upravo veličina i nedokučivost tema o kojima se govori treba da nas nadahnu verom u Bibliju kao Božju reč. Biblija otkriva istinu sa takvom jednostavnošću i tako je savršeno prilagođava potrebama i težnjama ljudskog srca da to zadivljuje i očarava i najobrazovanije umove i istovremeno osposobljava skromne i neobrazovane da upoznaju put spasenja. Ipak, te jednostavno iskazane istine usmeravaju um na tako uzvišene i dalekosežne teme, i tako su beskrajno iznad moći ljudskog razumevanja, da ih možemo prihvatiti samo zato što ih je objavio Bog. I plan spasenja otkriven nam je tako da svako može da vidi korake vere prema Gospodu Isusu Hristu, da bi se spasao onako kako je to Bog odredio; ipak ispod tih istina, koje se naoko tako lako razumeju, leže tajne koje sakrivaju Božju slavu — tajne koje nadmašuju moći uma koji ih proučava i iskrenog tragača za istinom nadahnjuju strahopoštovanjem i verom. Što više proučava Bibliju, to se produbljuje njegovo ubeđenje da je to reč živoga Boga i ljudski razum klanja se veličanstvu božanskog otkrivenja.

Priznati da ne možemo potpuno da shvatimo velike istine Biblije znači samo prikloniti se pred činjenicom da je ograničeni um nesposoban da shvati neograničeno; da čovek svojim ograničenim, ljudskim znanjem ne može da razume namere Sveznajućeg.

Zato što ne mogu da proniknu u sve njene tajne, sumnjalice i nevernici odbacuju Božju reč; a ni svi oni koji kažu da veruju Bibiliji nnisu slobodni od opasnosti na ovom polju. Apostol kaže: “Gledajte, braćo, da ne bude kad u kome od vas zlo srce neverstva da odstupi od Boga živoga!” (Jevrejima 3,12) Pravo je da duboko istražujemo biblijska učenja i ispitujemo “dubine Božje” (1. Korinćanima 2,10) onoliko koliko su otkrivene u Bibliji. Iako “što je tajno ono je Gospoda Boga našega”, ono što je otkriveno “naše je i sinova naših”. (5. Mojsijeva 29,29) Međutim sotona nastoji da izopači istraživačke sposobnosti ljudskog uma. Prilikom proučavanja biblijskih istina do izraza dolazi svojevrsna gordost, jer ljudi postaju nestrpljivi i osećaju se poraženi ako svaki tekst Pisma ne mogu da objasne na svoje zadovoljstvo. Drže da bi ih suviše ponizilo priznanje da nisu sposobni da priniknu u Božju riječ. Nisu spremni da strpljivo čekaju dok Bog ne nađe za dobro da im otkrije istinu. Misle da je njihova ljudska mudrost dovoljna da bez ičije pomoći shvate Pismo, a pošto to ne uspevaju, oni u stvari odriču Bibliji njen autoritet. Istina je da brojne teorije i doktrine, za koje se smatra da proističu iz Biblije, nemaju nikakvog temelja u njenom učenju i suštinski se suprote celom glasu Nadahnuća. Sve to u mnogim umovima izazvalo je sumnju i zbunjenost. Međutim, za to ne treba optuživati Božju reč, već čovekovo izvrtanje Pisma.

Kad bi stvorenim bićima bilo moguće da savršeno razumeju Boga i Njegova dela, ona bi, postigavši taj cilj, izgubila svaku mogućnost da dalje razvijaju um i srce. Bog više ne bi bio najviši; a čovek, dostigavši granicu znanja i sposobnosti, prestao bi da napreduje. Zahvalimo Bogu što nije tako! Bog je stvarno beskrajan; u njemu je “sve blago premudrosti i razuma”. (Kološanima 2,3) Ljudi bi mogli celu večnost stalno da proučavaju, stalno da uče, a da opet nikad ne iscrpu riznice Božje mudrosti, Njegove dobrote i sile.

Bog želi da se Njegov narod već u ovom životu stalno sve bolje upoznaje sa istinama Njegove reči. Postoji samo jedan način da se stekne ovo znanje. Božju reč možemo da razumemo jedino kad nas prosvetli onaj isti Duh preko koga je reč bila data. “Tako i u Bogu što je niko ne zna osim Duha Božjega”; “jer Duh sve ispituje, i dubine Božje”. (1. Korinćanima 2,11.10) Spasitelj je svojim sledbenicima obećao: “A kad dođe On, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu... jer će od mojega uzeti, i javiće vam.” (Jovan 16,13.14)

Božja namera je da čovek razvija svoje sposobnosti rasuđivanja; a proučavanje Biblije jača i oplemenjuje um bolje do bilo kog drugog proučavanja. Međutim, moramo se čuvati obožavanja razuma, jer on podleže slabostima i nedostacima ljudskog roda. Ako ne želimo da nam Pismo bude nerazumljivo, tako da ni najjasnije istine ne možemo da razumemo, moramo imati jednostavnost i veru malog deteta, biti spremni da učimo i toplo se molimo za pomoć Svetog Duha. Svest o Božjoj sili i mudrosti našoj nesposobnosti da shvatimo Njegovu veličinu treba da nas nadahne poniznošću, i Njegovu reč treba da otvaramo kao da stupamo u Njegovu blizinu, sa svetim strahopoštovanjem. Kad otvorimo Bibliju, naš razum mora da prizna autoritet koji je veći od njegovog i srce i um moraju da se poklone pred velikim JA SAM.

Mnogi tekstovi čine nam se teški i nejasni, ali će ih Bog učiniti jasnim i razgovetnim za one koji se na ovaj način trude da ih razumeju. Međutim, bez vođstva Svetog Duha uvek ćemo biti skloni da izvrćemo Pisma ili da ih pogrešno tumačimo. Često samo čitanje Biblije ne donosi nikakve koristi, naprotiv nanosi i stvarnu štetu. Kada se Božja reč otvara bez poštovanja i molitve; kad misli i osećanja nisu posvećeni Bogu, ili nisu u skladu sa Njegovom voljom, um je zamračen sumnjom; i u toku samog proučavanja Biblije neverstvo jača. Neprijatelj preuzima upravu nad mislima i predlaže tumačenja koja nisu pravilna. Kad god se ljudi ne trude, rečju i delom, da budu u skladu sa Bogom, tada bez obzira na stepen svog obrazovanja — skloni su da pogrešno razumeju Pisma i zato ne možemo imati poverenja u njihova tumačenja. Oni koji istražuju Pisma da bi našli protivrečnosti, nemaju duhovne pronicljivosti. Takvo iskrivljeno gledanje navešće ih da pronađu razlog za sumnju i neverstvo i u onom što je sasvim jasno i jednostavno.

Iako oni to možda prikrivaju, pravi razlog sumnje i neverstva u većini slučajeva jeste ljubav prema grehu. Učenja i ograničavanja koja sadrži Božja reč nisu dobrodošla oholom srcu koje voli greh, a oni koji ne žele da poslušaju njene zahteve spremni su da posumnjaju u njen autoritet. Da bismo dokučili istinu, moramo imati iskrenu želju da je upoznamo i spremnost u srcu da je poslušamo. Svi koji u tom duhu pristupaju proučavanju Biblije naći će obilje dokaza da je ona Božja reč i razumeće njene istne koje će ih učiniti “mudrima na spasenje”.

Hristos je rekao: “Ko hoće njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga.” (Jovan, 7,17) Umesto da zanovetate i sumnjate u ono što ne razumete, poslušajte videlo koje vas već obasjava, pa ćete dobiti i veću svetlost. Hristovom milošću izvršite svaku dužnost koja vam je dosad bila jasno pokazana, pa ćete dobiti sposobnost da razumete i izvršite i one koje vam još nisu jasne.

Postoji dokaz koji je dostupan svima — i najobrazovanijima i najneučenijima — dokaz iskustva. Bog nas poziva da sami za sebe proverimo istinitost Njegove reči, verodostojnost Njegovih obećanja. On nam zapoveda: “Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod!” (Psalam 34,8) Umesto da se oslanjamo na nečije reči, treba sami da ispitujemo. On objavljuje: “Ištite, i primićete!” (Jovan 16,24) Njegova obećanja će se ispuniti. Ona nikad nisu izneverila, i nikad ne mogu da iznevere! I dok se budemo približavali Isusu i radovali se u obilju Njegove ljubavi, sumnja i mrak nestaće pred svetlošću Njegovog prisustva.

Apostol Pavle kaže da nas Bog “izbavi od vlasti tamne, i premesti u carstvo Sina ljubavi svoje”. (Kološanima 1,13) A svaki onaj koji je prešao iz smrti u život može “potvrditi da je Bog istinit”. (Jovan 3,33)

Takava moež da posvedoči: “Bila mi je potrebna pomoć i našao sam je u Isusu. Svaka moja potreba bila je zadovoljena, utoljena glad moje duše, i Biblija mi je sada otkrivenje Isusa Hrista. Pitate zašto verujem u Isusa? — zato što mi je On božanski spasitelj! Zašto verujem Bibliji? — Zato što sam utvrdio da je to glas kojim Bog govori meni!” Mi sami sebi možemo posvedočiti da je Biblija zaista istina, da je Hristos Božji Sin. Mi znamo da se ne povodimo za lukavo sročenim bajkama.

Petar opominje svoju braću da “napreduju u blagodati i u poznanju Gospoda našega i Spasitelja Isusa Hrista”. (2. Petrova 3,18) Kad Božji narod bude rastao u milosti, sve će jasnije razumeti Božju reč. On će pronalaziti novo videlo i novu lepotu u njenim svetim istinama. To se pokazalo u toku istorije Crkve u svim vekovima, i tako će se nastaviti sve do kraja. “A put je pravednički kao svetlo videlo, koje sve većma svetli dok ne bude pravi dan.” (Priče 4,18)

U veri možemo gledati u večnost i uhvatiti se za Božje obećanje da će se ljudski razum razviti, ljudske osobine sjediniti sa božanskima, a svaka duševna snaga doći u neposrednu vezu sa Izvorom videla. Mi možemo da se radujemo što će sve što nas je u Božjem proviđenju zbunjivalo tada biti objašnjeno, da će dobiti svoje objašnjenje sve što nam je bilo teško shvatljivo; i tamo gde smo svojim ograničenim razumom nailazili samo na zbrku i izjalovljene namere, videćemo najsavršeniji sklad. “Tako sad vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat!” (1 Korinćanima 13,12)

Ocenite ovaj post:
Molitva kao prednost
Radosni u Gospodu

Related Posts