Da li znate da je veoma važan dan skoro sasvim zaboravljen? Zapanjujuće je da samo nekolicina ljudi vodi brigu o tome, jer to je jedan od najznačajnijih dana u svoj ljudskoj istoriji! Nije to samo dan iz prošlosti, već i sadašnjosti pa i budućnosti. Šta više, to šta se dešava sa tim zanemarenim danom može imati važan odraz u našem životu.
Molimo vas, pažljivo ispratite ovak mali studijski članak.
- 1. U koji dan je Isus uobičajeno išao na bogosluženje?
“I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svom u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita..” (Luka 4:16).
Odgovor: Isus je uobičajeno na bogosluženje išao subotom.
- 2. Ali koji dan u sedmici je Šabat (odmor)?
“A sedmi je dan odmor (Šabat) Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim.” (2.Mojsijeva 20:10).
“I pošto prođe subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Solomija kupiše mirisa da dođu i da pomažu Isusa. I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob oko sunčanog rođaja” (Marko 16,1).
Odgovor: Šabat nije nedelja (biblijski je to prvi dan sedmice), kao što mnogi veruju, već subota (biblijski sedmi dan). Zapazite u tekstu da je subota dan koji dolazi pre samog prvog dana sedmice – nedelje.
- 3. Ko je načinio subotu i kada?
“U početku stvori Bog nebo i zemlju”. “I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini. I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini” (1. Mojsijeva 1:1; 2:2,3)
Odgovor: Bog je načinio subotu u vreme stvaranja, kada je načinio svet. On je odmorio u subotu, blagoslovio je i posvetio (odvojio je za svetu službu).
- 4. Šta Bog kaže o držanju subote u zakonu (10 zapovesti), koji je napisao Svojim prstom?
“Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.A sedmi je dan odmor (šabat) Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.” (2.Mojsijeva 20:8-11).
“I dade mi Gospod dve ploče kamene, ispisane prstom Gospodnjim, na kojima behu reči sve koje vam izgovori Gospod na gori isred ognja na dan zbora vašeg.” (5.Mojsijeva 9:10)
Odgovor: U četvrtoj zapovesti od njih deset, Bog nam zapoveda da svetkujemo sedmi dan – subotu kao Njegov sveti dan. Bog je znao da će ljudi zaboraviti Njegovu subotu, zato je započeo ovu zapovest sa rečima “sećaj se”. On nije nikada nikome zapovedio da drži bilo koji drugi dan kao sedmični sveti dan.
- 5. Ali, zar nisu Deset zapovesti promenjene?
Isus je rekao: “Lakše je, pak, nebu i zemlji proći negoli jednoj titli iz zakona propasti” (Luka 16:17). Bog je rekao: “Neću pogaziti zavet svoj, i šta je izašlo iz usta mojih neću poreći” (Psalam 89:34). Zapazite, Deset zapovesti dolaze sa Njegovih usana. “Tada reče Bog sve ove reči govoreći…” (2. Mojsijeva 20:1).
Odgovor: Ne, Božjih deset zapovesti nisu promenjene. Potpuno je nemoguće da se bilo koji deo Božijeg moralnog zakona ikada promeni. Svih Deset zapovesti obavezuju i danas.
- 6. Da li su Apostoli držali subotu?
“I Pavle po običaju svom uđe k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma” (Dela 17:2);
“A kad se Pavle sa svojim društvom odveze iz Pafa, dođoše u Pergu pamfilijsku; a Jovan se odvoji od njih, i vrati se u Jerusalim. A oni otišavši iz Perge dođoše u Antiohiju pisidijsku, i ušavši u zbornicu u dan subotni sedoše” (Dela 14:13,14);
“A u dan subotni iziđosmo iz grada k vodi gde beše bogomolja; i sedavši govorismo k ženama koje se behu sabrale” (Dela 16:13);
“A prepiraše se u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke” (Dela 18:4).
Odgovor: Jesu, knjiga Dela Apostolskih to rasvetljava, da su Pavle i rana crkva držali subotu.
- 7. Da li su neznabošci svetkovali subotu?
Bog je ovako govorio:
“Blago čoveku koji tako čini, i sinu čovečjem koji se drži toga čuvajući subotu da se ne oskvrni, čuvajući ruku svoju da ne učini zlo… A tuđine koji pristanu uz Gospoda da Mu služe i da ljube ime Gospodnje, da Mu budu sluge, koji god drže subotu da je ne oskvrne i drže zavet moj, njih ću dovesti na svetu goru svoju i razveseliću ih u domu svom molitvenom; žrtve njihove paljenice i druge žrtve biće ugodne na oltaru mom, jer će se dom moj zvati dom molitve svim narodima” (Isaija 56:2,6,7)
Apostoli su im subotom propovedali:
“A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore”; “A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje” (Dela 13:42,44);
“A prepiraše se u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke” (Dela 18:4).
Odgovor: Apostoli u Novozavetnoj crkvi ne samo da su poštovali Gospodnju subotu, već su takođe i učili obraćene neznabošce da imaju Bogosluženje u subotu. Ni jednom nisu upućivali na nedelju kao sveti dan.
- 8. Ali, zar nije subota promenjena u nedelju kada je Hristos vaskrsao?
Odgovor: Ne, nema nikakvog izveštaja da je subota promenjena prilikom Hristove smrti ili vaskrsenja. Sveto Pismo uči sasvim suprotno. Obratite pažnju nasledeće dokaze:
A. Bog je blagoslovio subotu.
“I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini” (1. Mojsijeva 2:3) ;
“Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga” (2.Mojsijeva 20:11).
B. Hristos je očekivao da će Njegov narod još uvek držati subotu 70. godine, kada je Jerusalim razoren.
Znajući dobro da će Jerusalim biti razoren od strane Rima, Isus je upozorio svoje sledbenike na to vreme, rečima: “Nego se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u subotu” (Matej 24:20). Isus je kasno ukazao da je Njegova namera, po pitanj subote, da se ona poštuje čak i 40 godina nakon Njegovog vaskrsenja. Zapravo, ni jedan nagoveštaj, bilo gde u Svetom Pismu ne spominje su je Isus, Njegov Otac, ili Apostoli, (bilo kada i pod bilo kakvim okolnostima), menjali sveti, sedmi subotnji dan sa nekim drugim.
C. Žene koje su došle da uljem pomažu Hristovo mrtvo telo, držale su subotu.
Isus je umro u “dan uoči subote” (Marko 15:37,42), koji se sada naziva “Veliki petak”.
Žene koje su pripremile svoja mirisna ulja da pomažu Njegovo telo – “Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu” (Luka 23:56). Tek pošto je subota prošla (Marko 16:1), one su došle “u prvi dan nedelje” (Marko 16:2), da obave svoj tužan posao. Ali su primetile da je “Isus ustao rano u prvi dan nedelje” (Marko 16:9), danas uobičajeno poznat kao Uskršnja nedelja. Zapazite da je sabbath “prema zakonu” bio dan koji je predhodio Uskršnjoj nedelji, dan koji danas zovemo subota.
D. Hristov sledbenik, Luka je napisao dve knjige u Novom Zavetu – Jevanđelje po Luki i Dela Apostolska. On je u spomenuo da je ranije zabeležio o “svemu” što je Isus učio (Dela 1:1-3). Ali nikada nije pisao o držanju nedelje ili promenu subote.
- 9. Neki ljudi kažu da će subota nastaviti da se svetkuje na Gospodnjoj novoj zemlji?
“Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod” (Isaija 66:2,23).
Odgovor: Da, Sveto Pismo kaže da će spašeni kroz sve vekove svetkovati subotu na novoj zemlji.
- 10. Ali, zar nije nedelja Gospodnji dan?
“Ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim” (Isaija 58:13); “Jer je Gospodar i od subote Sin čovečiji” (Matej 12:8).
Odgovor: Biblija spominje “Gospodnji dan” (Otkrivenje 1:10 Čarnić), ali nema stiha u Svetom Pismu koji upućuje na nedelju kao Gospodnji dan. Naprotiv, Biblija jasno identifikuje subotu kao sedmi dan i kao Gospodnji dan. Dakle, jedini dan koji je Gospod ikad blagoslovio ili ukazao kao Njegov sveti dan je sedmi dan – subota.
- 11. Zar ne bismo trebali držati nedelju u čast Hristovog vaskrsenja?
“Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem; Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu” (Rimljanima 6:3-6).
Odgovor: Ne! Hristos nam je ostavio obred krštenja u čast Njegove smrti, pogreba i vaskrsenja. Biblija nikada ne sugeriše svetkovanje nedelje u čast vaskrsenja (ili zbog bilo kog drugog razloga). Mi poštujemo Hrista tako što Njega slušamo (Jovan 14:15), ne zamenjujući to ljudskim pravilima.
- 12. Dobro, ako svetkovanje nedelje nepostoji u Bibliji, čija je onda to ideja?
“… i pomišljaće da promeni vremena i zakone;” (Danilo 7:25);
“I ukidoste zapovest Božju za običaje svoje”; “No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim” (Matej 16;6,9).
“Sveštenici njeni prestupaju zakon moj i skvrne moje svete stvari, ne razlikuju sveto od oskvrnjenog, i nečisto od čistog ne raspoznaju, kriju oči svoje od subota mojih, i bivam oskvrnjen među njima”; “I proroci njeni mažu je nevaljalim krečem, viđaju taštinu i gataju im laž govoreći: Tako reče Gospod Gospod; a Gospod ne reče” (Jezekilj 22:26,28)
Odgovor: Obmanuti ljudi već dugi niz godina objavljuju da je Božiji sveti dan promenjen iz subote u nedelju. Bog je predvideo da će se to dogoditi i dogodilo se. Ta greška je stigla do naše nesvesne generacije kao jevanđeoska činjenica. Nedeljno svetkovanje je tradicija ne-nadahnutih ljudi i kršitelja Božijih zakona, koji određuju svetkovanje subote. Jedino Bog može dan učiniti svetim. Bog je blagoslovio subotu, i kada je to učinio, nijedan čovek ne može to poreći (4. Mojsijeva 23:20).
- 13. Zar nije opasno poigravati se sa Božijim zakonom?
“Ništa ne dodajte k reči koju vam ja zapovedam, niti oduzmite od nje, da biste sačuvali zapovesti Gospoda Boga svog koje vam ja zapovedam” (5.Mojsijeva 4:2);
“Sve su reči Božije čiste; On je štit onima koji se uzdaju u Nj. ništa ne dodaj k rečima Njegovim, da te ne ukori i ne nađeš se laža” (Priče Solomunove 30:5,6)
Odgovor: Bog je naročito i jasno zabranio ljudima da menjaju Njegov zakon brisanjem ili dodavanjem. Poigravanje sa Božijim svetim zakonom na bilo koji način je jedna od najstrašnijih i najopasnijih stvari koje osoba može uraditi.
- 14. Zašto je Bog uopšte stvorio subotu?
A. To je znak stvaranja
“Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ”; “Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga” (2. Mojsijeva 20:8,11).
B. To je znak otkupljenja i posvećenja
“I subote svoje dadoh im da su znak između mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posvećujem” (Jezekilj 20:12).
Odgovor: Bog je preko subote ostavio dva znaka: 1.) znak da je On stvorio svet u šest doslovnih dana 2.) znak Njegove moćne sile da iskupi i posveti ljude. Svaki Hrišćanin bi trebao voleti subotu kao Božiji dragoceni znak stvaranja i iskupljenja (2. Mojs. 21:13,17; Jezekilj 20;12,20). Veliko je vređanje Boga kada ljudi gaze preko Njegove subote. Preko Isaije, Bog je rekao da će svi koji žele da budu blagosloveni, najpre morati da se uklope sa Njegovom subotom (Isaija 58:13,14).
- 15. Koliko je važno svetkovanje subote?
“Svaki koji čini greh i bezakonje čini: i greh je bezakonje” (1. Jovanova 3:4);
“Jer je plata za greh smrt” (Rimljanima 6:23);
“Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve”(Jakov. Poslanica 2:10);
“Jer ste na to i pozvani, jer i Hristos postrada za nas, i nama ostavi ugled da idemo Njegovim tragom” (1. Petrova 2:21);
“Postade svima koji Ga poslušaše uzrok spasenja večnog” (Jevrejima 5:9).
Odgovor: To je pitanje života i smrti. Održavanje subote je preko četvrte zapovesti spojeno sa Zakonom Božijim. Svesno kršenje bilo koje od deset zapovesti je greh. Hrišćani trebaju drage volje da slede Hristov primer držanja subote. Naša jedina sigurnost je da marljivo proučavamo Sveto Pismo i “pravo upravljamo rečju istine” (2. Timoteju 2:15).
- 16. Kako Bog gleda na religiozne vođe koje ignorišu subotu?
“Sveštenici njeni prestupaju zakon moj i skvrne moje svete stvari, ne razlikuju sveto od oskvrnjenog, i nečisto od čistog ne raspoznaju, kriju oči svoje od subota mojih, i bivam oskvrnjen među njima” (Jezekilj 22:26,31)
Odgovor: Skrivajući svoje oči od Božije prave subote, religiozne vođe vređaju Boga nebeskog. Bog obećava pravednu kaznu za sve lažne pastire. Milioni su zavedeni po ovom pitanju. Bog ne može tretirati to sa lakoćom. Isus je osudio Fariseje za lažnu ljubav prema Bogu, dok preko svoje tradicije izbegavaju da drže zakon koji je Bog dao (Marko 7:7-13).
- 17. Da li će držanje subote stvarno imati uticaja na mene lično?
“Ako imate ljubav k meni, zapovesti moje držite” (Jovan 14:15);
“Tako će, dakle, svaki od nas dati Bogu odgovor za sebe” (Rimljanima 14:12);
“Jer koji zna dobro činiti i ne čini, greh mu je” (Jakovljeva 4,17);
“Blago onome koji tvori zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad” (Otkrivenje 22:14);
“Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu” (Otkrivenje 14:12).
Odgovor: Da, u potpunosti, subota je tvoja subota. Bog je nju stvorio radi tebe i mene i ako Ga volimo, držaćemo je jer je to jedna od Njegovih zapovesti. Ljubav bez držanja zapovesti nije ljubav (1. Jovanova 2:4). Moramo odlučiti, ne smemo to izbegavati. Niko nas ne može izgovoriti. Za sebe ćemo sami dati odgovor pred Bogom u vezi sa ovom važnom stvari. Bog od nas očekuje da ga volimo i poštujemo.
